„УСПОН И ПАД СРПСКИХ ЛИБЕРАЛА 1848-1899“

Аутор:Марина Ст. Јанковић

У оквиру музејског изложбеног програма у Замку културе отворена је изложба „Успон и пад српских либерала 1848-1899“ Центра за дигитализацију српске културе. Аутор је историчар уметности др Владимир Анђелковић.

– Изложба „Успон и пад српских либерала од 1848. до 1899. године“ отворена је за посету у дому једног либерала, ђенерала Јована Белимарковића. Представља кратак преглед политичке историје Србије од времена Карађорђа и Милоша Обреновића, преко првог устава и покушаја да се ограничи власт књаза, до Првог светског рата, бацајући акценат и осветљавајући, поред осталих, и настанак Либералне странке од тзв. „Паризлија“ и Берлинских студената, односно младих интелектуалаца школованих у иностранству, који су своја схватања учешћа у друштвеном животу, пренели и на студенте београдског лицеја.

Они су се појавили на српској политичкој сцени у време пуне власти Уставобранитеља. Ови млади студенти лицеја, формирали су 1848. своју „Дружину младежи српске“. Средином педесетих година 19. века ови интелектуалци школовани у иностранству, оформили су у стану Ранка Алимпића „Либерални клуб“, који су чинили професори лицеја: Милован Јанковић, секретар савета Јеврем Грујић, професор гимназије Јован Илић, официри Ранко Алимпић и Јован Белимарковић, професор гимназије Стојан Бошковић и др.

Јелена Боривић Димић отвара изложбу
          Јелена Боровић Димић отвара изложбу

У петој деценији деветнаестог века народ у Србији почео је да се дели и на присталице династије Карађорђевића и династије Обреновића. Ова подела је ишла толико дубоко да су се и познати писци делили на оне који „стоје уз Милоша и Михаила“ (Вук Караџић, Ђура Даничић и Бранко Радичевић…), и на оне који су „уз Уставобранитеље и Карађорђевићевце“ (Јован Стерија Поповић, Јован Хаџић, Ђорђе Малетић, Јован Стејић, Сима Милутиновић Сарајлија…). И Алимпије Васиљевић у својим Мемоарима пише да су „до Светоандрејске скупштине, 1858, у Србији постојале само две „политичке групе“: Обреновићевци и Карађорђевићевци.

Али тек на Светоандрејској скупштини Либерали су се профилисали као добро организована политичка група са програмом у чијем средишту је било укидање уставобранитељског „недемократског бирократског начина управљања државом“. Либералима је у коалицији са „Обреновићевцима“ успело да на Светоандрејској скупштини, одржаној 1858, сруше Александра Карађорђевића и на престо врате остарелог Милоша Обреновића. Али истински моћни су постали тек када је једну „помиритељску фракцију“ Либерала преузео Јован Ристић и учинио их владајућом странком. Тако су се у време друге владавине кнеза Милоша (1858-1860) формирале две супротстављене политичке групе: Конзервативци и Либерали.

Након убиства кнеза Михајла у намесничкој Скупштини, чији је режим трајао четири године од 1868. до 1872, није било странака ни клубова. Странке, писали су намеснички листови, „јесу једно зло“ које не требају младој Србији. У недостатку странака и клубова Скупштином су руководили владини посланици, са „једном мањом групом династијаша и добрих газда“.

После проглашења кнеза Милана за пунолетног 1872. заоштрава се борба између Либерала и Конзервативаца. Када су Конзервативци преузели власт од Либералне странке 1873. и формирали своју владу, Јован Ристић и Либерали се у својој критици конзервативних владаЈована Мариновића, Аћима Чумића и Данила Стефановића померају у лево.

У то време појављују се и лево оријентисане странке Социјалиста и Народњака предвођене Светозарем Марковићем, које прерастају у Радикалну странку, да би се тек крајем седамдесетих година када је вођство преузео Никола Пашић профилисали као конзервативци. Тако су у Србији настале три велике странке: Либерална, Напредна и Радикална странка, које ће се све до 1918. стално сукобљавати и смењивати на власти, рекла је Јелена Боровић Димић куратор изложбе, приликом отварања.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on skype
Skype
Share on email
Email
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on skype
Share on email
ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ