Јелена Чеперковић је директорка Угоститељско-туристичке школе са домом ученика Врњачка Бања. На овој позицији је од 2011, пре тога је била наставник економске групе предмета у истој школи од 1999. Круна једног средњошколског наставника је да има уџбеник, Јелена је аутор три – „Основе туризма и угоститељства“  који користе сви из струке и представља азбуку туризма и „Агенцијско и хотелијерско пословање“ за прву годину  смера „туристички техничар“, као и „Агенцијско и хотелијерско пословање“ за другу годину. Два прва уџбеника су у употреби, док је трећи прошао рецезенте и лектуру и од септембра би требало да буде у настави. Директорка УТШ има и вишегодишње искуство на позицији координатора за огледна одељења јер је пратила њихов рад испред Министарства просвете у десетак школа широм Србије до тренутка када су огледна одељења ушла у систем. Истиче да је јако поносна на пројекат који спроводи Агенција за образовање и међународну сарадњу из Беча која је присутна у Србији од 2004. године. Прошла је њихове обуке и ангажована је као експерт на пројекту који се бави јачањем позиције организатора практичне наставе.

Круна досадашње каријере је одбрана докторске тезе на тему „Анализа ланца вредности бања Србије“ под менторством професора др Слободана Черовића на Универзитету „Сингидунум“ чиме је стекла звање доктор наука  за област  „менаџмент и бизнис“.

„Честитам, професорка! Част је познавати Вас.“ – стоји у једној од неколико стотина званичних честитки које су у марту стигле на вашу адресу поводом одбране докторске тезе.  Какав је био пут до доктората?

– Желела сам да мој докторат има добро истраживање па сам на њега потрошила највише времена упоређујући бање Србије са онима из Аустрије, Словеније, Мађарске и Хрватске. Контактирала сам РХ центре у Србији којих је 60, превела много стране литературе. Математички модел до ког сам дошла показао је да ће већ у 2021. и 2022. расти ниво посећености у српским бањама у односу на 2019. која је била рекордна, што се у пракси и десило упркос пандемији и паду цифара у туризму.  Поента доктората и јесте у извлачењу закључака на основу истраживања и виђеног и пројекције модела развоја бања – да ли бање као национално благо сачувати од приватизације или на одређеним местима дозволити улазак приватног капитала као нужног за даљи развој. На одбрани сам управо и имала презентацију своја два  истраживања: математичког модела броја долазака и ноћења и узорка оцене ланца вредности, односно понуде ланца услуга одређеног туристичког места-бање која утиче на тотални бањски производ. Могу да кажем да је одбрана прошла одлично и да је ментор заједно са комисијом био изузетно задовољан.

Колико је докторат утицао на вашу свакодневицу, колико је нешто значајно променио, а колико је још једна квалитетна ставка у CV-ју?

– Немам намере да тражим запослење на факултету што је неки уобичајени след, јер сам задовољна послом који радим и позицијом на којој сам. Уз то, већ две године радим на Високој хотелијерској школи где предајем вежбе на предмету „Глобализација у хотелијерству“ и то је одлична веза са светом науке и струке што ми недостаје у послу везаном за место директора школе. То је општеобразовни предмет који ми даје прилику да са студентима решавам ситуацијске задатке, а не представља ми додатно оптерећење. На основу јако високих оцена које добијам од студената за ангажовање, школа ме је кандидовала и за наредне две године и надам се да ћу наставити са тим  радом. После тога ћу, вероватно, искористити докторат како бих негде радила.

Они који добро познају вас и ваш рад сматрају да сте од доласка на место директора у „мисији унапређења квалитета образовања“ у овој установи. Шта је по вама најважнија ствар коју сте учинили током ових година?

– Тешко је одредити и рећи шта је квалитет, али знамо која је школа квалитетна. Ја сам ову школу која је деценијама уназад синоним квалитета преузела и наставила да радим на томе да она и даље буде квалитетна.

Прва ставка је да смо ученике научили да нема кашњења и да звоно оглашава почетак рада на часу, да се заиста ради и да има јако мало слободног времена за „зујање у групи“ жаргонски речено. Одмах након короне укинули смо сваки вид онлајн наставе, иако и даље имамо хибридну наставу што значи да ученици путем платформи могу да преузму одређене материјале везане за предавања, као и на сајту школе, али је уџбеник незаменљив. Држимо се правилника, покушавамо да смањимо број изостанака . С друге стране, нама је и практична настава изузетно квалитетна јер смо школа која може да бира са ким жели да сарађује и бирамо само најбоље хотеле, ресторане, пансионе, компаније и свуда очекујемо да наш ђак буде испоштован. Чинимо све да буде испоштована и материјална база наших ученика, да они могу да реализују праксу у местима из којих долазе, али и да могу да зараде. Ту отвореност према свима видимо као посебан квалитет наше школе.

Такође, одрађена је реконструкција и ревитализација свих школских објеката. Већ 2012. одрађена је изолација школске зграде и промењена је столарија, одрађен Кабинет агенцијског и хотелијерског пословања. Реконструисали смо Дом ученика – од фасаде и замене крова до доградње трпезарије, преуређења таванског простора у медијатеку и три собе са купатилима, реновиране су собе и купатила, кухиња. У потпуности је реновиран и Школски ресторан „Истра“, а у току је и набавка опреме. Приводи се крају и изградња Школске посластичарнице „Беба“, очекује се да Кабинет посластичарства у овом објекту почне са радом у новој школској години, а да ће прве госте на тераси и у башти „Беба“ примити почетком наредне туристичке сезоне. Једини објекат на којем није било радова јесте „Морава“, а разлог је то што је зграда, која је тренутно студентски дом, у процесу реституције.

Рекли сте да докторат видите само као један степеник у каријери и задатим циљевима,  па нам реците шта је следеће?

– Посао који тренутно обављам ми изузетно прија и трудим се да га обављам максимално одговорно и професионално. Када дође време за промену, уколико буде квалитетних понуда, волела бих да се у још нечем опробам, рецимо, да радим у привреди и да ту искажем нека стечена знања. Сматрам да би за мене изазов био неки дестинацијски менаџмент где бих могла да допринесем неким својим радом.

Када је о школи конкретно реч, остаје да одржавамо постигнути квалитет. Што се саме школске зграде тиче, после одласка Гимназије потребно јој је сређивање јер су тоалети у јако лошем стању, подови, врата. После тога, план је да се изграде још два спрата на Школском ресторану за шта већ постоји потребна документација.

Посао директора једне овакве школе захтева целодневно и свакодневно ангажовање. Има ли простора за приватни живот, како балансирате, какви су планови?

– За сада се добро уклапам захваљујући, првенствено мом брату, мајци и оцу који су увек на располагању да ускоче и припомогну, који су подршка и ослонац за све у животу, а нарочито када треба преузети Уроша. Наравно, и супруг је ту, али и он има свој, подједнако захтеван посао. Мој организам, иначе, не тражи пуно сна, сматрам да сврха живота јесте у сталној надоградњи и усавршавању, а и уживам у свему што радим тако да ми ништа не пада тешко и само се надам да ће тако бити и убудуће.