Позоришна представа „Седми дан“ изведена је на сцени врњачког Биоскопа 28. јула. Рађена по роману Горана Врачара, уз драматизацију и режију Александра Лазића, представа прати стварање света са једне и уништавање породице са друге стране, односно, прати питање братоубиства.
-У читавом размишљању о то двоје супружника који живе на Земљи и имају проблеме, ми уводимо Адама и Еву који су безгрешни до тренутка када пробају јабуку. У те две паралеле постављамо оно коначно питање – како се Каин осећао пред Богом јер је баш њега изабрао да он буде тај први који је убио. Пошто смо сви ми Каинови наследници (јер Авељових нема) то питање је стално кроз историју религије и филозофије, кроз само постојање и историју цивилизације. И данас је више метака него деце, песама и слика, а ја сам кроз тај цивилизацијски пораз као драматург и редитељ покушавао да одгонетнем питање – шта ми као обични мали људи можемо да учинимо да се не догоди убиство, каже Александар Лазић уз опаску да су сви данашњи ратови и злочини заправо наши лични порази.
Реч је о првом комаду који је рађен у сарадњи између Републике Српске и Србије, односно Културног центра Источно Ново Сарајево и Народног позоришта из Београда са Трупом „Путујући глумац“. Музички сарадник је Нинослав Адемовић, уметник Борко Новчевић радио је сценографију, Горан Султановић voice over.
„Седми дан“ је у Врњачкој Бањи, после извођења широм Србије и региона, имао 37 играње. Уз Александра Лазића наступили су Јелица Ковачевић и Драгана Вујић, док је Алекса Арсеновић заменио Предрага Васића.
-Суочени смо са варком света да смо сувише мали и да нико ништа не може. Али, човек својим малим ненасилним примером може да разрешава одређене ствари. Не можеш да спречиш рат у Ираку или бомбардовање Југославије, али на свом личном плану можеш да не започнеш конфликт који ће довести до братоубиства. Коначно, није битно „ко је први почео“, него зашто се то наставља, закључује Лазић.
