Миломир Трошић спада у ретку групу срећника који су добили прилику да „од љубави направе посао“ – као пасионирани љубитељ аутомобила од ране младости је од фиће и југа 45 правио брже и боље аутомобиле који су остваривали (за ову класу) нестварну брзину од 180 на сат, да би у зрелијим годинама почео да се бави репарацијом ретких врста аутомобила и колекционарством. У оквиру фирме која се бави електроником направио је гаражу и оформио тим од пар мајстора заната, набавио CNC машине, пескару и фарбару и све неопходно како би „аутомобилима који су одслужили своје“ удахнуо живот и повратио сјај, односно рестаурацијом створио примерке који привлаче пажњу колекционара широм Европе и Света.
Као аутомобил који је својевремено спасао BMW од пропасти, произведен по лиценци италијанског ISO произвођача mini bubble аутомобила (лоптастих аутомобила), BMW Isetta је један од ретких који се и данас возе, репарирају и чувају у колекцијама широм света, па и у Србији. Примерак из 1958. у поседу је “Classic car shop”-a и Миломира Трошића.
– Занимљивост везана за овај аутомобил је то што је 1500 комада стигло из Немачке на име ратне репарације. У Србији и бившој Југославији звали су га аутомобил за инвалиде, а тај непопуларни назив добио је зато што је тадашња Комунистичка партија Југославије одредила да их додели ратним војним инвалидима и да се њима одуже, а не народу који је био у заробљеништву. Иначе, овај BMW произведен је у јако великом броју примерака јер је био идеалан за тадашње време велике кризе (за гориво, за метале, сировине), а његов мотор од само 250 кубика преузет је са мотоцикла BMW L-25, али је имао довољно снаге да превезе две особе од тачке А до тачке Б у неком граду, представља нам Трошић свог љубимца уз појашњење да постоје разне верзије овог аутомобила и да су га својевремено користили и полицајци и ватрогасци, а да је BMW лиценцу лиценце дао и произвођачима у Аргентини, Бразилу и још неким земљама.
У Србији није остало много примерака овог аутомобила јер је већина продата и то углавном, назад у Немачку. Свака европска земља данас има Клуб BMW Isetta и интересовање за њега не јењава управо због облика, једноставности и величине, а цене се крећу од 25 до 35.000 евра у зависности од стања аутомобила, врсте и квалитета рестаурације.
– Врло је интересантно да људи широм света и даље изузетно воле и траже овај ауто. Мој пријатељ у Холандији, рецимо, има петнаест примерака Isettе, а сви кажу да ко једном има Isettu, тај никада не остаје без Isette, са поносом објашњава наш саговорник.
Поред ове „звезде“ салона у Трошићовом власништву је још читав низ изузетних аутомобила. Ту је и јако редак ауто направљен од полиестера 1956. у Енглеској -Barkly . Са својих 328 кубних центиметара, развија брзину до 80 на сат, јако је интересантан, углавном продаван у Америци, и један је од ретких који је остао у овако добром стању. У раду је и јако редак Lotus Elan mini automatik. Посебно место заузима Abarth Zagato double bubble који је освајао многе награде широм света као тркачки аутомобил. Урађен у свега 500 примерака , данас их нема сачуваних више од 20 до 25.
– Члан сам српског Класик мини клуба (клуба за миниморисе) који је у саставу српског Савеза за историјска возила и као активан члан помажем другима да пронађу недостајуће делове, да направимо неки део и слично. Што се мене лично тиче, моји најближи у шали умеју да кажу „болест не бира“. Одувек сам волео да имам добар аутомобил, интересантан, необичан. Поред свега што сам остварио могу само да кажем да се живот састоји од жеља и да увек постоји нешто што лепше, нешто недостижно чему стремимо. Имам жељу да завршим Abarth Allemano који је на „чекању“ већ шест година, као и Lotus Elan који је моје годиште. То су два аутомобила који ће остати у мојој колекцији вероватно да наследе моји синови, закључује Мики (како га пријатељи знају).
Иако је одрастао у Трстенику, Миломир Трошић наглашава да Врњачку Бању сматра „својом“ као мајчино родно место, место где је провео незаборавне тренутке у детињству и током одрастања. Посебним осећањима везан је и за Радио Врњачка Бања где је једно време радио, на шта га данас свакодневно подсећа радио и музичка опрема која излази из производње коју је управо поставио на ноге и о којој ће се тек причати на овим просторима.
