У Народној Библиотеци „Др Душан Радић“ 14. фебруара одржана је трибина у организацији библиотеке под називом „Сретењски устав“, поводом Дана државности Србије. Говорили су професор Драган Париповић и професор Љубан Стевановић, док је уводну реч дао директор библиотеке Дејан Лучић.

— Србија је мала земља на брдовитом Балкану окружена бригама. Срби су своју државност имали и љубоморно чували кроз цео средњи век. Срби су своју државност изгубили 1459. године и повратиће је тек 1878. године на Берлинском конгресу. У свом том периоду било је успона и падова. Немамо времена да се подсећамо 14. века када је Србија била велика сила на Балкану. Турци су освојили Балкан од 1371. године до 1499. године. Срби су се нашли кроз цео 15, 16, 17. век као топовско месо, као живо месо између две велике царевине, између Аустријске царевина односно Хабзбуршке монархије на северу и Турског или Отоманског царства на југу. У свим ратовима које је водила Аустрија, Пољска и друге европске силе водиле против Турске, Срби су се радо одазивали и били увек на страни Аустрије, међутим када се Аустријска војска повуче и крене да ратује негде друго у Европи, Срби су били изложени терору и освети Турака. Зато је дошло до прве и до друге велике сеобе Срба, али као што је рекао наш велики песник Милош Црњански: „Смрти нема, има само сеоба.“, рекао је професор Драган Париповић.

Окупљеним ученицима, Врњчанима и гостима, љубитељима историје након исцрпног говора професора Париповића. исту тему из другог угла разложио је професор Стевановић.

— Ја ћу о Уставу говорити са историјске основе, борбе  једног умног човека, можда најумнијег и најписменијег човека којег је Србија имала у том периоду, а који је рођен у Земуну, ту,  како рече колега Драган Париповић, преко Саве одмах, али у Аустријском царству, у свештеничкој породици  Димитрија Давидовића. Иако је традиција у Српском народу била да син наследи оца, поготово у том свештеничком позиву, Димитрије одлази на очево запрепашћење да студира медицину у наравно, где је Србима најближе, то је Пешта, Будим, а онда као млад човек одлази у Беч. Димитрије Давидовић, творац првог српског устава је и зачетник српског новинарства. У Бечу од 1814. до 1821. издаје „Новине Сербске“, лист који шири културу међу Србима у Аустријској царевини. Уз велике тешкоће наравно, моли за донације, те претплате на годишњем нивоу. У царској Вијени печати „Новине Сербске“ и узима пасош на шест месеци, долази до Сомбора онда и до Земуна родног и тражи директно од књажеве канцеларије тада, допуст да дође у Србију, причао је окупљенима професор Љубан Стевановић.