На Факултету за хотелијерство и туризам у Врњачкој Бањи, 7. марта одржана је презентација „Истраживања о креативним потенцијалима младих за развој руралног туризма на територији Општине Врњачка Бања“. Презентацију је израдио WEBIN Институт из Београда на основу мишљења младих и стручне јавности Врњачке Бање. Извештај са препорукама односи се на активизам младих до ревитализације сеоских средина у Врњачкој Бањи.
Истраживање је једна од активности пројекта „Младима на селу, подршка на делу“ из ReLOaD2 програма, који спроводи Центар за децу и омладину Врњачка Бања са партнером WEBIN Београд, технички је подржан од UNDP, док је финансијски подржан од стране EU и Општине Врњачка Бања.
Валентина Крстић, менаџер пројекта „Младима на селу, подршка на делу“, на самом почетку састанка поздравиле је све присутне међу којима су били и Иван Трифуновић, директор Туристичке организације Врњачка Бања и Милутин Думановић, помоћник председника општине Врњачка Бања задужен за туризам.
– Драго ми је што сте данас са нама и што ћете бити у прилици да присуствујете презентацији која ће дати на увид резултате истраживања и који ће нам донети јаснију слику о томе шта наши млади у оквиру сеоских средина, односно руралних подручја, мисле да је у њиховим срединама потребно креативно осмислити да би се развила туристичка понуда. Кроз овај пројекат моћи ћемо да видимо шта је то потребно да покренемо, а касније ћемо дати препоруке локалној самоуправи за наставак активности, рекла је Валентина Крстић.
Марко Стојановић, сарадник на пројекту из Западнобалканског института, презентовао је резултате истраживања и истакао да добијени прелиминарни резултати доносе доста занимљивих налаза и препорука, као и да сарадња са Врњачком Бањом као локалном заједницом може да се настави.
– Овде смо да бисмо разговарали о прелиминарним налазима извештаја који је за тему имао активизам младих до ревитализације сеоских средина у Врњачкој Бањи, односно како коришћењем креативних потенцијала младих можемо да допринесемо развоју сеоских средина са фокусом на туризам и на неке непољопривредне делатности које су могуће на селу. Нама у Западнобалканском институту тема ревитализације сеоских средина и ревитализације субурбаних и периурбаних средина око великих градова је неки средњерочни приоритет за наредни период од пет до седам година којим желимо да се бавимо како у Србији тако и у другим земљама Западног Балкана. Почели смо ове године да се бавимо у Србији, а прва активност и прво истраживање које смо конкретно реализовали је управо ово у Врњачкој Бањи, рекао је Марко Стојановић.
Истраживање је донело низ закључака и показало да село има потенцијал да пружи младима квалитетан живот, у пуно аспеката и једнакој мери као и град, имајући у виду да оно што млади траже у граду, много тога могу да нађу и на селу.
– То је пре свега потреба за рекреацијом и за једним ментално здравим животом и уређеношћу, потреба за простором и физичким активностима и потреба да побегну од стреса, брига и притиска који имају у граду. Оно што младима на селу недостаје јесте пре свега саобраћајна комуникација, бољи интернет, али и могућности где услед недостатка истих пуно младих одлази из села. Пре свега немогућности за школовање, то је једна од великих ставки о којој морамо да размишљамо како да обезбедимо младима да се тај велики разлог одласка са села отклони. Други важан разлог зашто су млади приморани да некада напусте село јесте недостатак довољно прилика и могућности, морамо да радимо са младима на отварању истих. Није неопходно да држава само запошљава младе, већ је потребно да сви помогнемо младима и да им створимо услове да могу сами да искористе своје креативне потенцијале и развију могућности у оним аспектима у којима сматрају да је потребно. То нису увек пољопривредни аспекти. Оно што смо увидели у истраживању јесте да се о селу размишља увек као о пољопривредним дестинацијама. Ако размишљамо о послу и бизнису, то су увек некакве пољопривредне делатности, ако размишљамо о имиџу то је опет некакав пољопривредни имиџ и потпуно пропуштамо да видимо све оне предности које село има, а које град нема, и због којих бежимо из града. То је природа, то су непољопривредне делатности, мир, спокојство и могућност да на пример дигиталне, услужне и туристичке делатности, све оно што се данас ради преко интернета и што може да се ради на дестинацији, отворимо као могућност и боље експлоатишемо и пружимо младима могућност да остваре те своје градске снове такође и у селу, поручио је Марко Стојановић.
