„Потрага словенске душе је дуга, ал њен исход је само један. Илирика пева о путу душе.“, каже Ана Рацковић у рецензији збирке песама „(И)Лирика“ Врњчанина, Владимира Шибалића која је 18. априла представљена публици у салону Народне библиотеке „Др Душан Радић“. Модератор вечери био је Срђан Чеперковић.
-Ово су моје најбоље песме које сам стварао годинама. Илирика прати пут душе од праисторије, потом историје, где долазимо до појаве Хришћанства на нашим просторима и подељена је у три циклуса. Први је „Праскозорје“ у коме је највише песама, а оне су везане за праисторију, словенску и српску митологију. Други је „Реченије“ што на старословенском значи богољубље, где моје песме долазе у контакт са Хришћанством. Трећи циклус „Сузе Јустинове“ представља тоталну предају Христу, а оне су инспирација за моје даље стваралаштво, каже Шибалић о својој четвртој збирци песама.
Прву песму Владимир је написао још као дечак, ни не слутећи да ће му песнички позив постати животни. Бунтовничким ставом, инспирисан националном револуцијом и препородом истанчава свој стих и гради властити правац. Своју поезију затим дефинише као „поезију улице“ прожимајући панкерску супкултуру кроз њу, и дајући јој лирску форму. Импресиониран делима Сергеја Јесењина, најпре, па за њим и Радета Драинца, Тина Ујевића, Јована Дучића, Алексе Шантића и Милутина Бојића, Владимир креће њиховим трагом ка савршенству стиха.
Пре „Илирике“ објавио „Венац“, „Вапај“ и „Песме са Ртња“.
