ЈП „Шуме Гоч“ у сарадњи са Институтом за шумарство из Београда спровело је још једну акцију пошумљавања на Гочу. Овај пут засађено је 110 садница пирамидалне јеле. Реч је о ендемској врсти четинара којој прети нестајање, чијих још само пет стабала постоји у Србији, на висоравни надомак Сјенице. Инче, ова врста је толерантна на изазове околине, првенствено на измењене климатске услове са повећањем средњих дневних температура и смањењем количина падавина.
— Реч је о водозаштитним шумама Врњачке Бање, Наменска целина 19, заштита вода и водоснабдевања првог степена, а локалитет на коме се налазимо изузетно је погодан за ову ретку биљку. Када је недавно рађен пут дошло је до неких извала и јавила се чистина подложна за пошумљавање. Ми заправо радимо наставак огледног поља букве у газдинскиј јединици Грачац, 60. одељење, где смо пре три године садили букву са 29 локалитета са Балкана. Како се овај део показао као изузетно станиште за саднице које је професор Поповић произвео калемљењем пирамидалне јеле на саднице обичне јеле старе две године, већ за десетак-петнаест година овде ћемо имати озбиљну шуму видиљиву из аутомобила када прођете новим путем, каже Ивица Лазаревић, директор ЈП „Шуме Гоч“.
Планови газдивања шумама налажу да се у пролеће и јесен сваке године засади десет до двадесет хиљада садница углавном четинарских врста на голетима које никада нису биле шуме. Овај пут, пошумљавана је парцела која је била под шумом, али је због изградње пута нарушен склоп. „Шуме Гоч“ и Институт за шумарство већ годинама успешно сарађују на бројним пројектима, па су, између осталог, храст лужњак вратили у његово природно станиште, а сада ће ново огледно добро бити покривено ретком јелом. Захваљујући ангажовању Института, пре неколико година приступило се вештачком размножавању пирамидалне јеле калемљењем, што иначе није карактеристично за четинаре, а сада су и засађени на Гочу.
— Стабло пирамидалне јеле је великих димензија, достиже висину преко 30 метара, са јако високом крошњом, па је јако тешко доћи до семена. Како је у природи само пет јединки, потребно их је умножити, односно повећати њихову бројност, а калемљењем, као вегетативним начином размножавања, у потпуности задржавамо карактеристике материнских биљака. Овај пројекат је много година чекао на реализацију, али смо имали срећу да наше напоре и наше идеје препозна приватна компанија „P.S. Fashion“ која је финансијски подржала наша истраживања, а данас смо у сарадњи са колегама из „Шума Гоч“ успели да саднице изнесемо из расадника и да их вратимо у природу и на тај начин покушамо да бројност овог варијатета пирамидалне јеле повећамо, односно да је сачувамо од даљег пропадања и изумирања, објашњава др Владан Поповић са Института за шумарство из Београда.
Дакле, први резултати истраживања које је покренуто још шездесетих година прошлог века, полако постају видљиви јер већ постоји стотине и хиљаде опроиизведених (калемљених) примерака пирамидалне јеле који ће бити враћени у природу, а Институт за шумарство чини све да тај процес буде континуиран.
Из врњачког јавног предузећа „Шуме Гоч“ поручују да се оваквим акцијама, повећањем биодиверзитета врста, шуме чине стабилнијим, односно – човек помаже шуми да се лакше избори са нарастајућим променама које су свакодневно видљиве.
