Реткост је да човек може да каже да живи свој сан. Снежана Радојичић од 2011. године путује светом на бициклу, живећи као номад. Храбро је одговорила на највећи животни изазов и донела одлуку да се упусти у авантуре огромних размера. Од тада Снежана живи свој сан. Годинама уназад она остварује свој пројекат слободног живљења. Са истим жаром, већ 13 година. И чини се, да не постоје границе. Храброшћу и неутољивом жељом за слободом Снежана осваја свет. Сама, са бициклом и пешице открива делове земаљске кугле на потпуно јединствен начин. Захваљујући списатељском дару, импресије је поделила са читаоцима. Објавила је неколико књига и приуштила широј јавности да „проживи“ делић њених путовања и осети чудесну слободу.
Снежана је маштала да постане писац. Завршила је Филолошки факултет, Групу за југословенске књижевности са општом књижевношћу, писала рецензије и приче. Победила је на конкурсу Матице српске „Прва књига“, са рукописом приповести „Док су душе лутале“. Десет година касније, објавила сам збирку прича „ЛП – личне приче“, у издању Народне књиге. Радила је као наставник српског и књижевности, као лектор у мултимедијалној компанији, као продавац некретнина, као продавац а потом и менаџер осигурања…
Сада већ чувена блогерка, списатељица, хуманиста била је гост трибине у Библиотеци „Др Душан Радић“, 2. априла, на велико задовољство бројне публике.
– Ја сам она жена која путује 13 година бициклом око света. Иза себе имам стотинак трибина. Пре коначне одлуке викенде сам проводила у бициклистичким турама. Маштала сам о слободи. Живела сам за те своје викенде. Око четрдесете године почела сам да размишљам о одласку на пут око света. Превалила сам преко 120.000 километара и обишла више од 50 земаља. У почетку сам путовала са Брајаном, Американцем, али разишли смо се и од тада путујем сама. Била је 2011. када сам распродала све што имам осим малог стана у Београду и кренула у највећу авантуру свог живота: бициклом око света. Путовала сам са дневним буџетом од пет евра, спавала у шатору, кувала на горионику. Попела сам се на Хималаје бициклом и прешла пустињу Гоби. Стигла сам до Сибира на северу, до Јапана на Истоку, до Тимора на југу. Возила сам у преко 50 земаља на четири континента, прешавши преко 100.000 км бициклом и неколико хиљада километара пешке. Све време путовања пишем блог, а у неколико наврата заустављала сам се на дуже како бих написала нову књигу. Тако сам привремено живела у Камбоџи, у Непалу, у Вијетнаму, на Балију, у Јужној Кореји, Патагонији.
Најзад живим у својој колиби, мада она има облик шатора. Живим слободно, изван свих система. И пишем, објављујем, држим трибине, продајем књиге и тако се финансирам за наставак путовања. С поносом себи могу да кажем: Ја живим свој сан!
Рационализовала сам своје страхове. Опрезна сам, никад не преузимам неки ризик. Кампујем тамо где је много људи или где нема никога. Страх нас чува, добар је у рационалној мери, каже светска авантуристкиња.
Наслови које је објавила:„Закотрљај ме око света“, „Приручник за камповање“, „Водич за путовања бициклом“ „Преко Хималаја и Гобија“, „Номад (I)“, „Северна Кореја – путовање по земљи Ким Џонг Уна“, „Сведочења о Земљанима“ и „Планета Јапан(аца)“.
