Прво место на „Гулашијади“ у Угљареву и злато на „Дринској чорбијади“ у Вишеграду само су неке од званичних потврда да је Дарко Савовић из Новог Села (иначе, столар по професији) врхунски мајстор заната који је бирао срцем – куварства. Варјаче се лаћа са радошћу и задовољством и, углавном, кува велике количине јер кува за пријатеље и породицу, а неретко је мера за његове мајсторије казан.
— Обрадује се цео комшилук кад ја кувам, радују се и пријатељи и другари, жена понајмање, али је почела и она да ужива у мојим специјалитетима, објашњава кроз смех столар са златном варјачом. — Најчешће кувам рибљу чорбу за укућане јер је здрава па и деца могу да уживају у квалитетној риби и укусном залогају, а ако ме питате за тајну, тајна је у доброј, лепој риби и исто таквом поврћу, а све је домаће сем соли. Доста тога произведем и сам, правим и зачине, риба је искључиво моравска, она коју упецам, и само на крају закувам. Претпостављам да има нечег и у томе што баш са задовољством спремам то што спремам, па су рибљу чорбу заволели сви, чак и они који је пре тога нису јели.
Око свог лонца, односно казана, Дарко окупља и ловце и риболовце, све који воле егзотичне зачине и залогаје и нада се да ће га једног дана наследити син, али за сада кулинарске тајне од њега успешно преузима кумић који са истом страшћу припрема и гулаш и чорбу и сач.
Младима мораш да покажеш конкретно шта ваља и како до тога да дођу да би усвојили и заволели праве ствари. Чар је да настајање нечег пратиш од самог почетка и да тим управљаш, а онда уживаш у ономе што си створи. Ипак признајем, да није друштва никад не би ни спремао, закључује најбољи врњачки кувар међу столарима.
