Засејане површине под цвећем и украсним биљем у Србији данас износе око 550 хектара и бележе стални раст, показују подаци Привредне коморе Србије. Међу најважнијим регионима за узгој истиче се околина Врњачке Бање, а пример добре праксе који доказује да улагање у цвеће, иако уопште није лак, може бити добар посао, јесте расадник Сеочанац из Новог Села.
Са Пољопривредног газдинства „Радољуб Сеочанац“ у Новом Селу годишње у свет крене и до 150, односно 200.000 биљака – саксијског цвећа. „Производни погон“ чини 3.000 квадрата затвореног простора, или шест бродова, и још толико на отвореном. Кренуло је као породични посао крајем деведесетих, а безмало три деценије касније ово је име познато и признато у целом Западном Поморављу, али и ван граница земље.
— Као и сваки посао и овај има својих предности, врлина и мана, али кад човек воли то што ради, онда и није толико тешко. Кренуо сам давне 1998. године, а производња је породичну мануфактуру прерасла 2012. када почиње рад са великим објектима, каже Радољуб Сеочанац, власник пољопривредног газдинства.
Палета производа је стандардна, али свака сезона донесе и пар новитета. Производе петнаестак врста „класика“ – бегоније и патијенсе, мушкатле, пелагонијуме, висеће петоније, хризантеме и цикламе, виоле, божићне звезде, а семена и расад стижу из Италије, Немачке и Холандије. Производња траје целе године, а поред породице у њу су сада укључена и четири стална радника, као и пар сезонаца.
— Улагања нису мала, односно из године у годину све су већа, почев од цене саксије, супстрата, струје и угља јер смо директно зависни од грејања, док је цена цвећа већ дуго иста. Ипак, савремена опрема је неопходна да би се ишло у корак са трендовима, па смо прошле године купили две машине, а ове године се надамо повољном исходу по питању државних подстицаја, односно очекујемо позитиван одговор за субвенцију.
Наравно, пласман је пресудан.
— Ми смо се базирали на велепродају. Пољопривредно газдинство „Сеочанац“ продаје Гарден центру „Сеочанац“ (радњи мог сина), а остало је углавном извоз и то за Косово и Црну Гору где већ годинама имамо, у највећоJ мери, исте купце. Трудимо се и чинимо све да их задржимо јер без њих не бисмо успели да функционишемо на прави начин.
Упркос изазовима, сваке године се повећава број произвођача цвећа у Србији. Радољуб каже да сви гледају крајњи резултат, одличан производ и задовољна лица, а нико и не слути колико труда, рада и одрицања треба да би се дошло довде, те да би се данас тешко поново одлучио на пресудан корак који је направио пре безмало три деценије када је напустио стални посао у „Првој петолетки“ и кренуо у сопствени бизнис.
— Ово није посао који ће вам донети богатство преко ноћи, али ће вам обезбедити зараду уколико сте спремни да радите, да се носите са изазовима и уколико уживате у овоме јер језик цвећа не познаје речи, али су његове поруке јасне свакоме ко уме да их осети, закључује власник Пољопривредног газдинства „Радољуб Сеочанац“.
