У Салону Библиотеке „Др Душан Радић“, 19. новембра, изложбу „Поштански саобраћај у Србији (1855-1940)“, ауторке Марије Петковић, свечано је отворила Мирјана Савић, историчарка и музејска саветница краљевачког Музеја.
Према речима Марије Петровић, захваљујући „жицама које брзином мисли шире сазнања о свему што се дешава на планети“, дуже од једног века телеграмима су јављане разне вести. Дописнице, разгледнице, писма… Забележене обавезе, интересовања и надања. Уобичајене бриге, али и туга, ако живот не иде планираним током.
Поставка од 23 изложбена експоната има за циљ да укаже на значај поште у остваривању контакта са породицом и пријатељима, али и на могућност размене сазнања која су захваљујући поштанском саобраћају утицала на даљи привредни и културни развој српске државе.
– Библиотекарка-историчарка Марија Петковић, својим вредним радом и истраживањем различитих области, која немерљиво доприноси историографији Врњачке Бање, доказала се изнова као предан истраживач и плодотворна ауторка која свакој теми приступа темљно, са методологијом искусног историчара.
Препознавши значај и вишеслојност ове теме, Марија Петковић је приредила занимљиву изложбу која нас подсећа на, историјским аршинима мерено, не тако давне почетке поштанског саобраћаја у модерној српској држави. Србија се у 19. веку изборила да поврати самосталност и да убрза свој свеукупни развој. Успостављање и унапређење поштанског саобраћаја је тесно повезано са јачањем државе, на шта ова изложба и указује. Колико се брзо поштански саобраћај гранао сведоче подаци да су у Кнежевини Србији 1840. отворене прве две поште, у Београду и Крагујевцу, а да су 1908. у Краљевини Србији биле чак 124 поште и 1.389 поштанских станица. Ауторка упућује и на чињеницу ширег значаја, да је ефикасно обављање поштанских услуга доносило углед у свету, те да је 1874. Србија била међу оснивачима Генералне поштанске уније у Берну.
Марија Петковић је приказала настанак, начине примене и непроцењив значај дописница, разгледница, телеграфа и телефона. Њима су описани, али и на њима сачувани, неки од најзначајнијих догађаја, личности и међаша наше националне историје – као што су Телеграм којим Аустроугарска објављује рат Краљевини Србији 28. јула 1914, телеграми научника и дипломата Михаила Пупина, Миленка Веснића и Живојина Балугџића, разгледница са гусларом као симболом наше националне баштине, дописне карти српских ратника током Великог рата, објаве о отварању прве поште у Врњачкој Бањи итд.
Изложена поштанска грађа чува дух несталих времена и симболизује непроцењива сећања и на дирљив начин сведочи, како о нечијим личним успоменама, тако и о нашем нациналном идентитету, рекла је Мирјана Савић приликом отварања изложбе.
