Седамдесетак студената шумарства имали су 12. маја дан теренске наставе на огледним површинама шума којим газдује ЈП „Шуме Гоч“. Вишедеценијска сарадња Шумарског факултета Универзитета у Београду и врњачког Јавног предузећа омогућава будућим инжењерима да теоретска знања из области планирања и газдовања шумама практично имплементирају. Теренску наставу воде: проф. др Ненад Петровић, проф. др Биљана Шљукић, научни сарадник Снежана Обрадовић и проф. др Милан Медаревић, доајен у области планирања и газдовања шумама.
Према речима Ивице Лазаревића, директора ЈП „Шуме Гоч“, традиција Шумарског факултета и Врњачке Бање је да се један дан теренске наставе одвија у врњачким шумама. Као добри домаћини, представници „Шума Гоч“ угостили су студенте и њихове професоре у делу шуме Рашовка где су се окрепили са укусним ручком и потом наставили обилазак огледних поља. Лазаревић се присетио да је као студент завршне године 2002. године имао теренску наставу на Гочу.
– Сваке године у мају Шумарски факултет организује петнаестодневну праксу завршне године студената шумарства и то је прилика да сва теоретска знања која се добију током студирања, у седмом и осмом семестру, практично имплементирају, где студенти прво на терену добију практична знања и онда у једном сегменту, при крају праксе, користе искуства из учионице да би сами то успели да примене. У принципу, неки покушај да се симулира решавање конкретних проблема са којима ће се они сусретати када заврше факултет, у својим предузећима. На конкретним локацијама прикупљаће податке о стању шума, затим ће уносити податке у одређене софтвере да они то обраде и да онда, на основу свих података покушају да у наредних десет година испланирају шта би било најбоље урадити са том шумом да она повећа своју еколошку, економску и социјалну вредност, а да се оствари и неки економски приход током тог планског периода. Ми на Гочу радимо прикупљање података везаних за газдовање буковим састојинама, рекао нам је проф. др Ненад Петровић.
Проф. др Милан Медаревић, професор у пензији има вишедеценијско искуство у планирању и газдовању шумама.
– Мој је утисак да је врло успешна сарадња са Врњачком Бањом и Краљевом. Ово је изузетна шума за српске услове у којој имате разноврсност шумских заједница и има се шта показати. Биодиверзитет је врло изражен са планског аспекта и шума је притом врло квалитетна још увек. Овде где се ми налазимо она има ту специфичну улогу која је везана за услуге биодиверзитета, а односи се на заштиту вода. Ја мислим да у Србији једино су шуме Врњачке Бање проглашене званично за заштитне шуме вода, а захваљујући изузетном Родољубу Џамићу с којим сам ја сарађивао отпочетка. Кад је припремана та одлука да се заштите шуме, као заштићене шуме вода, ја сам био искусан асистент и писао образложење, стручно, да то прође. А није ни морало образложење, с обзиром на Џамићев ентузијазам и снагу. Од тада до данас је то у том статусу. Постављена је читава серија огледних површина од којих су неке из 1954. године, када је Факултет добио ове шуме на управљање, а оне би требало да служе као површине на којима ће се пратити природни процеси да би се на основу тога искуства одредили реално према одрживом газдовању шумама, навео је проф. др Медаревић.
