Измене и допуне Закона о забрани дискриминације

Марина Ст. Јанковић

У Палати „Србија“ 21. априла одржан је округли сто у оквиру јавне расправе о Нацрту закона о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације, која траје до 29. априла 2026. године. Скуп је окупио представнике државних институција, стручне јавности, цивилног сектора и других заинтересованих страна, са циљем унапређења законског оквира у области заштите од дискриминације.

Учеснике скупа, међу којима је била и заменица начелника Општинске управе Врњачка Бања, Татјана Ђурђевић Степанић, поздравио је министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Демо Бериша.

Татјана Ђурђевић Степанић је овом приликом истакла да борба против дискриминације не сме остати само у домену прописа, већ мора бити видљива у свакодневном животу грађана.

Изменама и допунама постојећег Закона о забрани дискриминације који датира из 2009. године врши се усклађивање прописа са европском директивом и препорукама Европске комисије. Скупу су, иначе, присуствовали еминентни представници органа државне власти, чланови Савета Европе, представници стручне јавности, цивилног друштва и других заинтересованих лица. Сама јавна расправа је изузетно важна фаза у доношењу сваког прописа, јер управо њен циљ је да се доставе сугестије и примедбе на постојеће прописе и тако унапреди законодавни оквир. Сама дискриминација је појам који у теорији има различите дефиниције, али оно што чини њену суштину, то је да је то сваки облик поступања према појединцу или групи појединаца који га доводи у неповољан положај на основу личних својстава. Да ли је то вера, раса, старосна граница или неко друго лично својство, потпуно је ирелевантно. Дискриминација је заступљена у свим сферама људског живота. Може је учинити свако од нас, сваки орган власти, сваки наставник, судија или било ко други. На самом округлом столу говорило се и о томе да је интенција да се прошири круг надлежности повереника за заштиту равноправности, све то у складу са сугестијама Европске уније, односно Европске комисије, на тај начин што у будућем периоду доношење новог прописа повереник би имао могућност да поступа ex officio, дакле по службеној дужности, што до сада није могао чинити. Зато установљава се обавеза свих државних органа да приликом промене било ког прописа у нашој држави се прибави мишљење управо повереника за заштиту равноправности. Такође, установљава се обавеза повереника да у будућем раду има програм рада што до сада није био случај како би се утврдиле приоритетне активности управо ове институције. Дискутовало се доста и о погодним терминима у употреби новог закона, односно о изменама и допунама постојећег закона, па се отворила и дискусија о томе да ли је пригодније рећи Роми или Цигани, имајући у виду чињеницу да међу самом етничком групом постоји подељено мишљење

„Закони су основа, али истинска мера њихове вредности огледа се у томе колико су грађани заиста једнаки у приступу правима и могућностима. Зато је важно да сваки ниво власти, од локалног до републичког, делује одговорно и доследно у примени антидискриминационих стандарда”, поручила је Ђурђевић Степанић.

Округли сто представља један од кључних сегмената јавне расправе, током које сви заинтересовани могу доставити своје предлоге, сугестије и коментаре Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог, са циљем доношења што квалитетнијег и инклузивнијег законског решења. Разлог за измену и допуну овог Закона налази се у потреби усклађивања прописа са директивама Европске уније, а све у складу са Поглављем 23.

 

Facebook
Twitter
LinkedIn
Telegram
WhatsApp
Threads
Email

Најновије

Друштво

Измене и допуне Закона о забрани дискриминације

Измене и допуне Закона о забрани дискриминације
Здравство

КОНГРЕС УДРУЖЕЊА ПАТОЛОГА И ЦИТОЛОГА СРБИЈЕ

КОНГРЕС УДРУЖЕЊА ПАТОЛОГА И ЦИТОЛОГА СРБИЈЕ
Култура

ДУХОВНО СОБРАЊЕ МАНАСТИРА САСЕ

ДУХОВНО СОБРАЊЕ МАНАСТИРА САСЕ
Образовање

„На матуру без аутомобила“

„На матуру без аутомобила“
Здравство

Акција добровољног давања крви у Гимназији

Акција добровољног давања крви у Гимназији