У Замку културе, 9. јула, одржан је концерт сопрана Јане Крижак уз клавирску пратњу пијанисткиње Невене Живковић под називом ,,Memory“. На програму су се нашла дела Качинија, Пуланка, Вебера, Гершвина, Пајацоле и других великана светске класичне музичке сцене.
– Вечерас ћете чути један програм који је микс соло песама, арија из опера, оперете, мјузикла. Ми смо се трудили да одаберемо композиторе који су кроз звук истраживали тему љубави, најавила је Јана Крижак.
Јана Крижак је рођена у Краљеву где је и завршила нижу музичку школу на одсеку клавир. Даље школовање наставља у Музичкој школи ,,Мокрањац” у Београду, одсек клавир и упоредно учи соло певање. Основне студије завршила је на Факултету музичке уметности у Београду, одсек соло певање у класи проф. Радмиле Бакочевић.
Невена Живковић је завршила нижу и средњу музичку школу у класи проф. Лидије Матић. Дипломирала је на Факултету музичке уметности у Београду у класи проф. Мирјане Шујице Бабић на катедри за клавир. Током студија била је стипендиста Фонда за младе таленте ,,Властимир Павловић Царевац”. У Народном позоришту у Београду ради као музички сарадник – корепетитор у Београдској опери.
Ово вече, ове две уметнице, посветиле су ,,сећањима”, и кроз музику, присетиле су се себи битних тренутка, па чак и својих успомена на Врњачку Бању, али исто тако, пробудиле су и сећања и осећања публике. Посебно емотиван моменат вечери било је извођење ,,Солвејгине песме” (Едвард Григ) коју је пијанисткиња Невена Живковић посветила своме деки ратном фотографу и инжењеру др Васи Поповићу, иначе почасном грађанину Врњачке Бање чији легат се чува у Замку културе.
– Када смо отварали изложбу ,,Др Васа Поповић, ратни фотограф и инжењер врњачки”, свирали смо ,,Солвејгину песму” од Едварда Грига, то је била декина омиљена нумера. Тако да ће Јана вечерас отпевати ту нумеру. Ја сам јако емотивно везана за Замак и за Врњачку Бању, објаснила је Невена Живковић.
Опчињена клавирским нотама и заводљивим вокалом, публика је уживала у маестралној интерпретацији ове две талентоване уметнице које су приредиле чаробно вече за памћење.
Сећање (,,Memory”) на др Васу Поповића
У духу наслова и теме концерта о коме смо претходно говорили, у наставку текста, направићемо једно ,,сећање” на др Васу Поповића. Наиме, пре почетка концерта, искористили смо прилику да заједно са Невеном Живковић обиђемо сталну изложбу посвећену њеном деки – ,,Др Васа Поповић, ратни фотограф и инжењер врњачки”.
Др Василије Васа Поповић (1890-1972) био је један од истакнутијих представника интелектуалне елите 20. века који је активно деловао у Крушевцу и Врњачкој Бањи, али и шире. Студирао је грађевину на Високој техничкој школи у Минхену као стипендиста српске владе. Паралелно са студијама, бавио се и аматерски фотографијом. Његово студирање накратко ће прекинути ратно стање у Србији 1914. године када се враћа натраг. Убрзо одлази у Скопље и прикључује се легендарној српској ђачкој чети, познатијој као ,,Батаљон 1300 каплара”. После двомесечне обуке, одлази на фронт Сувобора и већ ту, са чином наредника-водника, прима вод у Седмом пешадијском пуку Другог батаљона. Био је активан учесник до краја рата, радећи и као ратни фотограф. До краја рата, добио је чин потпоручника, а после рата и потпуковника у резерви.
Крајем 1918. године Врховна команда га упућује у Италију на довршавање прекинутих студија (за време рата). Дипломирао је 1919. године на Политехничком факултету у Торину. По завршетку основних студија, враћа се у Србију и ради као шеф Грађевинске секције Крушевачког округа где је и докторирао на пољу техничких наука 1930. године. Од 1922. до 1926. године радио је у Управи бање као инжењер, и заједно са инжењером Владом Митровићем, учествовао је на каптажи врњачких минералних извора у периоду од 1924. до 1926. године где је цео процес документовао фотографијама.
– О свом деки највише знам из прича својих родитеља. Дека је као грађевинац обновио и један лук на мосту у Вишеграду. Био је једна импозантна личност. Албум који смо уступили за потребе изложбе третирао се као реликвија код нас у кући. На изложби се налазе доста ствари као што су врх гранате са уцртаним ликом, његове луле… Он је иначе пушио ароматични дуван и често је излазио у хотел ,,Метропол“ у Београду и говорили су да су увек знали када је прошао др Васа јер се осећао некакав миришљави дуван. Ту је он често пио кафу и читао новине. Био је широког ума, био је полиглота: говорио је седам језика. Био је врло привржен мојој мајци (Гордани Спасовић), она му је била једино дете, касно је добио. Он је очекивао да ће мама уписати грађевину, а мама је уписала технологију. Била је врстан технолог, по њеној рецептури су рађени познати ,,Штарк“ производи, као што су ,,Прима” грисине и ,,Бонжита“ штанглице, додала је Невена Живковић.
Наиме, 2009. године формирана је стална изложба, историјског карактера – ,,Др Васа Поповић, ратни фотограф и инжењер врњачки”, ауторке Јелене Боровић Димић. Изложба се састоји од репрофотографија, оригиналних фотографија, докумената, разних признања, одликовања и других предмета. Изложба се може пратити кроз две целине: др Васа Поповић као ратни фотограф у Првом светском рату и др Васа Поповић као архитекта и инжењер. Оно што је можда и најпримамљивије у првој целини изложбе јесте албум ,,Седми пешадијски пук краља Петра I из рата 1916-1918. године” који су уступили Поповићева ћерка Гордана и зет Михаило Спасовић, као и већину изложених предмета.
– Оно што је најупечатљивије на самој поставци јесте вероватно албум са фотографијама насталим током Првог светског рата. Примерак тог албума имали смо само ми и Војни музеј у Београду, тако да је ово можда уникатан примерак, нагласила је Невена Живковић видно поносна на свога деку др Васу Поповића.
