Поводом Другог фестивала народне и градске песме „Сербика Орнаментика“, у Хотелу „Тонанти“ 21. јула одржана је конференција за медије на којој су представљени циљеви, значај и овогодишњи програм фестивала. О фестивалу су говорили његови носиоци, директор Саша Божидаревић, селекторка Јасмина Трумбеташ и маестро Влада Пановић, селектор и диригент фестивалског оркестра. Конференцији су присуствовали и млади извођачи, као и истакнути уметници народне и градске музике, који су својим наступима на Тргу културе употпунили фестивалско вече и потврдили значај манифестације у очувању и промоцији музичке традиције.
Саша Божидаревић, директор фестивала, истакао је да је овогодишње издање у потпуности испунило очекивања, пре свега зато што је за фестивал компоновано осам нових песама.
– Од тога је шест такмичарских, а две су изведене у ревијалном делу програма. Чињеница да је на фестивалу наступило 18 интерпретатора представља импозантну цифру и потврђује да смо, као важна културна манифестација и као град који препознаје вредност народне и градске песме, успели да окупимо врхунске извођаче. Врњачка Бања негује традицију као део свог идентитета, а наша жеља је да кроз овај фестивал чувамо и развијамо културну баштину. Селектори су уложили велики труд у избор и доајена народне музике и младих певача, као и у одабир песама и репертоара који је изведен. Захваљујем свим нашим извођачима, гостима и младим певачима који тек започињу свој професионални музички пут. Посебну захвалност дугујемо гостима из иностранства, Алми Субашић и Павау Анићу, који су својим учешћем допринели да фестивал добије и регионални карактер и значај, изјавио је Божидаревић.
Селекторка фестивала Јасмина Трумбеташ истакла је да је избор извођача за такмичарски и ревијални програм био један од највећих изазова.
– С обзиром на то да се музиком бавим дуги низ година и да имам високе критеријуме, тај посао није био нимало лак. Данас имамо велики број певача, али је међу њима потребно препознати оне који се издвајају квалитетом и поседују посебну уметничку црту. Управо су то певачи који умеју на прави начин да инерпретирају праву народну и градску песму. Дивно је што имамо подмаладак који жели да негује ту врсту музике, што примају и савете и критике од искусних музичара, поручила је Трумбеташ.
Додала је да је избор учесника био резултат темељног и заједничког рада организатора и стручног тима. Како је навела, она и Саша Божидаревић посветили су много времена преслушавању и одабиру младих певача, али да тај процес не би био могућ без искуства и стручности маестра Владе Пановића, који је сарађивао са бројним врхунским интерпретаторима. Управо захваљујући таквој сарадњи направљен је избор који је, како је оценила, потврдио свој квалитет већ прве фестивалске вечери, због чега је посебно радује што је овогодишње издање фестивала направило значајан искорак и надмашило прошлогодишње.
Према речима маестра Владе Пановића, највећи изазов у стварању нових композиција јесте пронаћи праву меру у њиховом музичком обликовању и аранжману, како би и мелодијом и текстом остале доследне духу традиционалне народне музике. Како је истакао, важно је да свака нова песма почива на здравим музичким основама, утемељеним у богатом наслеђу народне музике Балкана, а посебно Србије.
– Желимо да песме које се овде изводе имају темељ у нашој традицији и да трају и после фестивала. Зато су важни добри композитори, текстописци и аранжери, а наредних година настојаћемо да окупимо још већи број људи који су од струке и од пера у нашој бранши. Наш циљ је да све композиције остану трајно забележене у аудио и видео формату. Можда је најважнија мисија фестивала да се народна музика врати својим коренима, али и да створимо нову генерацију младих певача која ће наставити пут великих уметника и сачувати нашу музичку традицију кроз песме које ће пратити дух времена, а остати ослоњене на праву народну музику, поручио је Пановић.
Награда за најбољу интерпретацију припала је Павау Анићу за извођење композиције „Нема пјесме без севдаха“, чији је аутор музике и текста Саша Божидаревић, док аранжман потписује Влада Пановић.
– Ова награда је за мене велика част и подстиче ме да истрајем на свом путу. Поред мојих родитеља, управо су традиционална народна музика и севдалинке обликовале мене као човека и уметника. Трудићу се да наставим тим путем, који јесте спор, али достижан. Само учешће на фестивалу, дружење са колегама и прилика да певам уз овакав оркестар били су незаборавно искуство. Нисам очекивао награду, али сам, као и увек, настојао да дам све од себе, рекао је Анић.
Певачица Алма Субашић први пут је наступила на фестивалу „Сербика Орнаментика“, где се публици представила у ревијалном делу програма. Том приликом истакла је задовољство што је севдалинка нашла своје место на фестивалској сцени.
– Моје дружење са севдалинком траје још од детињства. Почела сам да певам са десет година, а данас, данас са 32 године, и даље јој остајем посвећена. Тренутно снимам албум севдалинки за Радио Београд са Народним оркестром под управом Владе Пановића. Овакви концерти и фестивали пружају прилику да тај рад представимо широј публици. Посебно ме радује што је севдалинка пронашла своје место на фестивалу „Сербика Орнаментика“ и што је ова манифестација добила регионални карактер. Презадовољна сам организацијом и било ми је задовољство да будем део овог програма, рекла је Алма Субашић.
Иван Милинковић је од самог оснивања неизоставан део фестивала „Сербика Орнаментика“. Овогодишњем издању допринео је у двострукој улози, као учесник ревијалног програма и члан стручног жирија, дајући својим богатим уметничким искуством значајан допринос фестивалу. Истакао је да је овогодишњи фестивал показао видљив напредак у односу на прво издање, посебно када је реч о новим композицијама и укупном квалитету програма.
– Као неко ко је близак организацији, знам колико труда стоји иза окупљања људи из наше музичке бранше. Посебно ме је обрадовао квалитет нових композиција, а Саша Божидаревић се показао као аутор који уме да ствара песме у духу онога за шта се од почетка боримо. Као члан жирија, нису одлучивале нијансе у томе ко је бољи певач, јер су сви били квалитетни, већ ко је у датом тренутку најбоље пренео песму. Најважније је да те песме заживе у народу и трају. Почаствован сам што сам део фестивала који се бори за квалитет и очување правих вредности народне музике, поручио је Милинковић.
