У Замку културе, 17. септембра, приређена је једна помало необична, али на свој начин бајковита и едукативна активност – чајанка и дружење са пацовима.
Домаћица ове чајанке била је Светлана Лана Пажиљцева, фотограф и пасионирани љубитељ пацова. Поред Лане, главни актери самог догађаја били су и пацови: Рајсфешлус Рики, Јефимиј, Плескавица и Кифлица.
–Ја сам у Русији била председник удружења које је окупљало љубитеље пацова. Ту смо ми сваке недеље, тачније сваког четвртка, правили чајанку са пацовима где бисмо необавезно разговарали о животу док су пацови лежали тако у рукама и то сам у ствари желела да приредим и овде, објаснила је Лана.
Подсећања ради, Лана је на Тргу културе недавно приредила и изложбу ауторских уметничких фотографија под називом ,,Пацови мог живота”. Том приликом Лана је представила одабране фотографије са пацовима као централним мотивом. У Замку културе, посетиоци су били у могућности да сазнају нешто више о животу пацова, о њиховој нарави и начину одржавања као кућних љубимаца, али и да превазиђу предрасуде па и страх.
–Људи се плаше пацова искључиво из незнања. Те тако данас ће посетиоци имати прилике да се упознају са пацовима као кућним љубимцима, као другарима који су врло слични као пси: они воле свог власника, препознају своје име, могу се дресирати. Ја се дружим са њима јако дуго и пацови су моји најдражи кућни љубимци. Живим у стану где је немогуће држати велику животињу, а пацови су мирни, живе у кавезу, нису бучни. Пацови су јако интелигентне животиње, они све разумеју. Припитомљени пацови не беже од човека, они остају са њим и проналазе ту неку сигурност и јако воле да их неко држи у рукама, објаснила је Лана.
Пацови су мали глодари који се одликују изузетном интелигенцијом. Приликом одабира пацова за држање у кућним условима треба обратити пажњу да нису превише млади као и да су правилно неговани како не би постали рањиви и подложни болестима. Пацови нису нарочито захтевне животиње за одржавање. Хране се једном до два пута дневно и то индустријском храном прављеном посебно за њих, зрневљем, али и храном доступном свима у кухињи где треба избегавати јако зачињене намирнице. Као и свим глодарима, пацовима стално расту зуби, те им је потребно обезбедити нешто што би могли да ,,глођу” како би их трошили. Са мачкама и псима, пацови су углавном у неутралном односу, али многи пацови реагују и могу да се одбране ако затреба. Нажалост, према Ланиним речим, у Србији заинтересованост за припитомљене пацове као кућне љубимце није на завидном нивоу, те тако најчешће се продају искључиво као храна за змије.
Фото: Лана Пажиљцева
