У салону Народне библиотеке „Др Душан Радић“ , 10. септембра, представљена је прва збирка песама аутора Огњена Топаловића, под називом „Присоја“. Модератор је био Срђан Чеперковић, а о Топаловићевој „лирској медитацији с камена-темељца кућног прага“ говорила је Нада Симеуновић. Стихове су казивали глумци Војислав Лаковић и Марина Миладинов у пратњи гитаре Марка Јаковљевића.
– По колико женских времешних сећања данас плове избледели мотиви песама које је Огњан сачувао од заборава? Ово питање жубори слаповима Хераклитове филозофске мисли, неминовношћу да „све тече, све се мења“ и током Огњанових стихова: „Под Мостом љубави / засветлуца кључ / и засмеја старицу. / Одлази младост / низ корито речно / у маглу нашег заборава“.
Макар да су мотиви љубави огњем горели само у Огњановом сећању и у нашој збирци, заслужују пажњу због искрености у аутентичној вредности лирске хронике једног социолога и песника, рекла је Нада Симеуновић.
Огњан је почео да пише поезију као гимназијалац.
– Волео сам увек да римујем песме, јер сам сматрао да је то једна вештина, песма која је римована има један посебан ритам, мелодију, посебну емоцију. Волео сам и да читам песме. Нарочито су ми били прирасли за срце Дучић, Јесењин, Пушкин, Црњански, Попа… Ја мислим да је и било неких утицаја, можда ћете и препознати. Своје песме нисам поправљао. Писао сам их у једном даху. Ако бих их поправљао после тога, то више не би била та емоција, рекао је Топаловић.
Огњан Топаловић је рођен 1951. године у Краљеву. Основну школу и гимназију завршио је у Врњачкој Бањи. Дипломирао је на Филозофском факултету, група за Социологију 1975. године. Од 1977. радио је као новинар, а од 1981. до 1995. године као главни и одговорни уредник „Врњачких новина“. У периоду 1995–1998. био је запослен у издавачкој делатности Културног центра а касније Народне библиотеке „Др Душан Радић“. Дужност директора Народне библиотеке „Др Душан Радић“ обављао је од 1998. до 2015. године. Објавио је књиге: „Стари бањски лекари“ (1996), „Ђенарал Белимарковић“ (1998), „Војвода Луне“ (2002), „Милан и Божа“ (2003), „Врњачка Бања у окупацији 1915–1918“ (2005), „Врњачки Руси“ заједно са Томом Миленковићем и Маријом Обрадовић (2008), „Трагом записа и успомена“ (2010), „Врњачка Бања у архивама“ (2013), „Врњачка Бања у Политици 1904–1941“ (2018) . Заједно са Бошком Руђинчанином приредио је монографију „Врњачка Бања на почетку 21. века“ (2008). Живи и ствара у Врњачкој Бањи.
