Пруга Сталаћ – Краљево прошла је кроз Ново Село 1910. године да би у Краљево стигла нешто касније. Двадесетак година касније културни посленици, у Задружном дому саграђеном кулуком око 1930. године започели су свој културни и духовни преображај највећег села у долини Западне Мораве користећи воз „гвозденог ТР коња“ као једино „савремено“ средство за одлазак у „свет“ ради пласмана својих производа и културних остварења, а најчешће по знање и послове по којима су данас познати на свим континентима и меридијанима.
Ту своју посебност и нарочитост у неговању традиције и сећања потврдили су у ФАНПИ „Бане Миленковић“ и УГ „Новоселац“ из Новог Села Западноморавског 16. марта, организовањем путовања возом са железничке станице Липово у Новом Селу до Краљева.
Био је то покушај да се за тридесетак најмлађих фолклораша, које су после изненадне смрти кореографа Дарка Смиљковића, „раширеног срца“ фолклору, традицији, сећањима и васпитању преузеле Александра Јездимировић и Милица Новичић. Као некад, на перону железничке станице у Новом Селу било је највише путника у последњих тридесетак година, оних који по први пут могу да доживе лепоте путовања возом о којима су слушали из прича својих укућана, најчешће баба и деда.
Обилазак Краљева и његових знаменитости био је планиран, али било је и оног непланираног који је представљао изненађење, али и незаборавни доживљај који ће остати у сећању дечака и девојчица од 5. до 12. година. Наиме „васпитачице“ Милица и Александра ступиле су контакт са Управом позоришта у Краљеву да „њиховој“ деци одшкрину врата, да погледају сцену и виде каква је то атмосфера у позоришту коју скоро нико од деце није имао прилике да осети. Предусретљиви управник Миодраг Динуловић, у маниру правог домаћина отворио је широм врата ове културне Установе, примивши најмлађе новоселске културне посленике као род најрођенији. Тог 16.марта, деца из Новог Села су осим приче о Позоришту, као прави гости одгледала „Три прасета“ луткарску представу позоришта „Чарапа“ из Београда.
Повратак је опет био возом из Краљева где су радници „Железнице Србије“ својим несвакидашњим путницима приредили сво поштовање, а деца су у свом „купеу“ извела програм за своју душу уз шам ролнице које је припремила баба Миломирка Злата Брђанин, уз освежење са водом „Врњачког врела“ званичне воде ФАНПИ „Бане Миленковић“ и УГ „Новоселац“ из Новог Села.
Тако су Новоселци увели још један „животни стандард“ у поступању и васпитању младих, „издржавши“ скоро пет сати без савремених средстава комуникације јер осмех на дечијем лицу, био је и биће нешто најлепше на свету.
Жарко Марковић