НАЦИОНАЛНИ СИМПОЗИЈУМ: ШЕЋЕРНА БОЛЕСТ У 2024: НОВА САЗНАЊА И НОВИ ИЗАЗОВИ!

Аутор:Весна Ђорђевић

Специјална болница  „Меркур“ била је од 27. до 29. септембра домаћин јубиларног Националног симпозијума „Шећерна болест у 2024: нова сазнања и нови изазови!“. Највећи стручни скуп ендокринолога на нашим просторима окупио је више од 300 учесника из Србије и земаља региона са циљем сагледавања дијабетеса на мултидисциплинаран и свеобухватан начин. Током тродневног програма еминентни стручњаци из области дијабетологије одржали су предавања која су у први план поставила нова сазнања о дијабетесу, препоруке у лечењу и спречавању компликација.

    Поздравна реч директора СБ „Меркур“, dr sci med Дејана Станојевића

—Изузетно смо поносни на то како симпозијум данас изгледа, али је на Меркуровом тиму и велика одговорност. Активно смо радили три месеца и успели да акредитујемо скуп са изузетним бројем поена и окупимо све професоре земље Србије из ендокринологије и дијабетологије, из свих клиничких центара, али и огроман број лекара из региона. Такође, пуно нових интересантних тема показује добру тенденцију рада коју Меркур спроводи од 2008. када је постао Национални центар за едукацију оболелих од дијабетеса, каже dr sci med Дејан Станојевић, директор СБ „Меркур“.

Све новине које се у свету уводе у лечење пацијената са дијабетесом врло брзо стижу и до наших пацијената захваљујући српским ендокринолозима и оваквим скуповима. Симпозијум у Врњачкој Бањи добио је велики узлет и напредак јер долази после великих скупова у свету – Америчке асоцијације за дијабетес у јуну и састанка Европске Асоцијације за проучавање дијабетеса који је одржан у септембру.

—Све новости са тих састанака (оне који су најинтересантнији за праксу) ми смо слили управо овде и учинили приступачним људима који непосредно раде са оболелим од дијабетеса. Уовој години има много новина у практично свакој области, али смо се концентрисали на оне везане за тип 2 дијабетеса, на новине у односу нових лекова и циљева које желимо да постигнемо, а који се односе на равноправни третман редукције телесне тежине и спуштања гликемије и многе модалитете начина на који се то може постићи. Такође, забележен је и велики технолошки напредак у области пумпи, сензора, мерења глукозе и праћења ефеката терапије, односно индивидуализације терапије јер живимо у време персонализоване медицине, наводи један од најпознатијих српских ендокринолога, проф. др Небојша Лалић, и главни предавач на Симпозијуму.

    Проф. др Небојша Лалић са учесницима Симпозијума

Најновија истраживања показала су да гојазност има далеко већу улогу у настанку шећерне болести него што се то до сада мислило, па је редукција телесне масе један од два најзначајнија циља у лечењу дијабетеса. Професор Лалић наглашава да је то изузетно комплексан проблем који надилази чак и регулацију гликемије, па је овој теми посвећена посебна пажња на Симпозијуму.

—Оно што забрињава јесте податак да је веома велика преваленција гојазности како у свету, тако и код нас, стога морамо прихватити гојазност као хроничну болест и лечити је попут свих осталих. Лечењем гојазности постижемо бројне бенефите,  између осталог и побољшање стања гликорегулације, а веровали или не, можемо чак доћи и до ситуације да се дијагноза шећерне болести избрише као гумицом, рекла је проф. др Едита Стокић инсистрирајући на томе да се губитком телесне масе од 15 до 20 процената шећерна болест тип 2 може увести у ремисију и да с тим у вези нема разлога да се не даје фармакотерапија у лечењу гојазности, а да лечење треба почети одмах.

Све оно што је занимљиво за стручну јавност, привлачи и пажњу пацијената, а у рад Симпозијума у Меркуру укључила су се и удружења за борбу против шећерне болести.

—Свако ново сазнање за нас дијабетичаре је јако важно. На нашу радост, дешавају се помаци у лечењу па можемо да очекујемо и побољшање здравственог стања, а ови скупови у Меркуру су незаобилазни  јер представљају расадник нових идеја и постигнућа које даље ширимо нашим члановима, објашњава Зоран Милошевић, генерални секретар Свеза друштава за борбу против шећерне болести.

У Србији више од десет одсто становништва има шећерну болест која погађа и младе, па је неопходна едукација и рана превенција. У Меркуру од 1976. године постоји ендокринолошко одељење за особе са дијабетесом. Током свих ових година, посебна пажња посвећена је усавршавању медицинског особља па је створен велики мултидисциплинарани тим лекара, медицинских сестара и терапеута захваљујући чему је од стране Републичког фонда за здравствено осигурање препознат као установа која може да понесе одговорност центра за едукацију, са циљем превенције компликација.

— Лечење дијабетеса кошта. Оно што смо постигли код нас јесте да су сви лекови регистровани за дијабетес присутни на тржишту, а ради се на томе да буду доступни сваком коме су потребни. Морам да признам да су направљени велики искораци и да смо у истом рангу са развијеним земљама, те можемо бити задовољни оним што имамо, поручио је са скупа у Врњачкој Бањи професор Небојша Лалић.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on skype
Skype
Share on email
Email
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on skype
Share on email
ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ