Изложба „Савезничко бомбардовање – 80 година после, Краљево, рушевина – масовна гробница“ отворена је 21. јануара у Замку културе. Аутори изложбе су Силвија Крејаковић, музејски саветник Музеја града Београда и Александар Бережнов, виши архивист Историјског архива Краљево. Посетиоци ће изложбу моћи да погледају до почетка марта месеца.
На почетку свечаног отварања изложбе, Марија Аћимовић, управница Замка културе, поздравила је присутне и представила ауторе изложбе, као и Дарка Гучанина, директора Народног музеја у Краљеву.
Силвија Крејаковић, један од аутора изложбе, истакла је да изложба има за циљ да подсети на важан, али често заборављен аспект Другог светског рата – савезничко бомбардовање Краљева и његове околине. Изложба истражује како је овај део Србије, који је током рата већ био тешко страдао од стране немачког Вермахта, постао једна од мета савезничких авионских бомбардовања.
– Када се већ очекивало ослобођење града који је претрпео велико стрељање и ратна разарања у октобру 1941. године од стране немачког Вермахта, уследило је савезничко бомбардовање краљевачког подручја. Дуго је ова тема била маргинализована и скрајнута и пре неких 10 година колега Александар и ја започели смо прва истраживања о жртвама као и датумима савезничких бомбардовања. Из свих тих истраживања закључили смо да су од подручја Витановца до самог градског језгра Краљева жртве били само цивили, рекла је Силвија Крејаковић.
О размерама страдања сведоче документи, фотографије, као и аутентични извори – спискови Српске православне цркве, спискови католичке жупаније у Краљеву, немачки војни извештаји, као и извештаји и авио-снимци ветерана бомбардерских мисија сачувани на интернет страницама.
Како наводи изложба, савезничка бомбардовања Краљева и околине део су ширег војног плана за заустављање Другог светског рата. Да би спречили груписање немачких снага и њиховог померања са Балкана ка Западном фронту, команде Балканског војног ваздухопловства (BAF) усмериле су низ ваздушних мисија бомбардовања на војно-стратешке циљеве на Балкану, међу којима је било и Краљево. Током 1944. године нападнута је немачка група армије „Е“ која се Моравско-вардарском долином повлачила из Грчке у правцу Југославије, што је Краљево ставило на пут савезничких ваздушних напада. Како су међу примарним циљевима савезничких бомбардерских мисија 205. групе РАФ (Royal Air Force) британске армије и 15. америчке ваздухопловне флоте (15 Air Force), били војни аеродроми и железничка инфраструктура, Краљево се нашло на мети ваздушних удара као важан железнички чвор са постројењима Фабрике вагона, Фабрике авиона и војним аеродромом.
Налети савезничких авиона започели су од 22. јула, у ноћи 10/11. августа, 1. и 2. септембра и последњи, 19. септембра 1944. године. Људски губици и материјална разарања су, као последица промашаја и погрешних процена савезничких ваздушних напада, у највећем броју били у градским стамбеним четвртима. Према изворима, у бомбардовањима је страдало 72 особе, од којих су највећи број, 67 страдалих, били цивили, укључујући осморо деце млађе од 13 година. Највећи број жртава био је у ноћном нападу 11. августа 1944. године, када је страдало 46 људи.
Александар Бережнов, други аутор изложбе, говорио је о самом току догађаја, датумима бомбардовања, жртвама, локацијама окупатора. Истакао је да су позитивни ефекти бомбардовања такви да је два месеца од последњег бомбардовања Краљево ослобођено, а негативне су бројне цивилне жртве и разарања великог обима.
– Краљево је био индустријски град у развоју. Ту су пролазили важне железничке пруге, путеви и зато је било веома важно чвориште и за савезнике и за окупатора. Савезници су се фокусирали на уништавање мостова, железничких чворишта и станица. Ми смо покушали да утврдимо штету која је нанета, објекте који су порушени и имена жртава. Нису страдали само појединци, страдале су читаве породице и деца. Дејство савезника можемо погледати у два сегмента. Једно је учињена материјална штета и велики број цивилних жртава, а други је ослобођење Краљева 29. новембра 1944. године. Оно што бих посебно нагласио то су изјаве људи који су преживели бомбардовања. Та сећања су записана и остала су у трајном сећању у Народном музеју у Краљеву. Захваљујући томе знамо како су текла бомбардовања и које су жртве поднете, рекао је Александар Бережнов.
