Југо 45 био је понос некадашње јаке Југославије, а управо поруку снаге и моћи желе у свет да пошаљу три храбра младића из Врњачке Бање који се ових дана припремају за другу хуману мисију и пут од 11.500 километара. Марко, Младен и Ђура су прошле године југом отпутовали у Немачку на Светско првенство у фудбалу како би прикупили новац за Одељење неонатологије. Да њихова храброст нема граница сведочи податак да се ових дана припремају да легендарним „југићем“ стигну до Кине.
— Прва акција родила се апсолутно спонтано, а више је него успела јер смо прикупили седам пута више средстава од планираног, што је за нас била незамисливо велика цифра. То нам је помогло да схватимо да имамо подршку људи и да можемо и више. Основали смо фондацију под називом „За наше хероје“, а сада све лакше иде јер смо поучени претходним искуством. Овај пут лествицу дижемо за праг више – идеја је да пређемо пут до Пекинга и да сакупимо износ од 25 милиона динара за комплетно реновирање трећег спрата Института за неонатологију како бисмо помогли нашим малим херојима да лакше и боље преброде изазове прерано рођених, рекао нам је Марко Трмчић.
Пресудно ће бити то како ће југо да служи, зато у радионици у Старом Трстенику мајстори проверавају сваки детаљ по три пута јер времешног југића чека огроман пут. Заправо, екипа остаје иста, али је југо нови, иако је из 1990, односно десет година старији од претходног. Старији је и од два члана посаде, Младена и Немање.
—Да бисмо утврдили шта му све фали, тестирали смо га на неких хиљаду километара и закључили да је у добром, практично фабричком стању, али ћемо му заменити и одрадити сваки сегмент (квачило, алтернатор, мењач, комплет кочнице, гибањ). Аутомеханичар и електричар раде на њему и ми им апсолутно верујемо, као што верујемо у себе и свој циљ, а с обзиром на циљ, не сумњамо да ће и универзум бити на нашој страни, прича са осмехом Немања Ђурић.
Младен је, такође, сагласан да успех путовања зависи од добре припреме и – југића.
—Пут Немачке кренули смо са неприпремљеним југом који је доста дуго стајао у гаражи, и зато смо имали доста кварова и ситних проблема које смо решавали у ходу. Поучени тим искуством, овај југо је већ дуже на сервису и убацујемо само оригиналне и квалитетне делове, иако је сада јако тешко да се дође до њих. Редовно га и пробамо, да осетимо какав је у вожњи и сви нас бурно поздрављају на улици јер је еуфорија већ кренула, иако до пута има још доста времена, каже Младен Вучковић.
Старт је планиран за 31. март. Креће се из Београда са Института за неонатологију. Идеја је да се путује 17 до 22 дана, а планирана је рута преко Мађарске, Словачке, Пољске, Белорусије, Русије, Монголије и Кине за Крај.
—Добијамо поруке подршке са свих страна, савете и напомене везане за евентуалне препреке. Папирологију око преласка граница већ смо решили, иако је ту безброј перипетија. Највише их је око уласка у Кину, а највећи проблем је граница између Белорусије и Русије, али смо у контакту са нашом Амбасадом у Минску и за сада све се добро одвија, објашњава даље Марко.
Изазова је много, али и пријатеља који свакодневно упозоравају на специфичности путовања кроз одређене земље и могуће препреке.
— Извадили смо привремене таблице за југа, и кинеске таблице и кинеску возачку дозволу. На кинеској граници чекаће нас преводилац који ће путовати са нама. Све то нисмо имали у виду када смо се одлучили за овај пут, али је времена довољно па се надам да ћемо благовремено предвидети све евентуалне перипетије, каже Младен, уз напомену да неће бити пуно пртљага, али да ће бити униформисани и добро припремљени.
Мапе кажу да их очекује пут од 11.500 километара у идеалним условима. Највећи изазов и највеће скраћење пута донеће Бајкалско језеро уколико буде залеђено, а екипа још увек трага за сличним „предностима“, али рачунају и на додатну километражу од једне или две хиљаде километара. Заједнички став ове храбре тројке је да Институт за неонатологију, који ове године слави стогодишњицу рада, заслужује најбоље и да ће ови бити њихов допринос.
