ДЕЛИМО РАДОСТ ЖИВЉЕЊА

Генерација 1941, одељење VII2  разреднoг старешине  Станоја Бојовића, прославила је 60 година мале матуре на Преображење, 19. августа у ресторану „Гочко“. Окупило се њих дванаесторо (четворо је било спречено) да у пријатном амбијенту, уз музику, евоцира давне успомене

Прву генерацију која је завршила осмогодишњу основну школу (до тада се полагала мала матура након седам разреда) чинило је 34 ученика са територије целе општине, од Врњачке Бање, преко Руђинаца, Новог Села, Штулца, Врњаца, али и из Лозне. Школа је била смештена у Вили „Терапија“, данашњем Хотелу „Слатина“.

Прво окупљање генерације организовано је пре 15 година у Хотелу „Бреза“. После прославе 50 година матуре, генерација се састаје једном годишње, током лета. Вучица Тодоровић долази из Канаде, Микан Стаменић из Француске, многи су широм Србије, али се састанак не пропушта.

*Даница Томић, учитељица у пензији                                                                                                          –Иако смо у поодмаклим годинама,  увек са нестрпљењем изчекујем дан сусрета са друговима и другарицама из основне школе. Ту радост деле чак и они који буду спречени да дођу на дружење. А када се састанемо, нашој причи и сећањима на детињство и младост нема краја. Драги моји другови и другарице, дуго ми живели и били мудри, срећни, здрави и весели.

*Божана Ивановић, економиста у пензији     

– За мене је ово скоро 70 година живота у дивном пријатељству са дивним мојим школским друговма и другарицама. Богат живот са пуно лепих емоција. Надам се да ћемо моћи тако да наставимо и у будућности, у добром здрављу и добром расположењу.

*Слободанка Ковић, банкар у пензији                                                                                            -Волели смо се и поштовали као један. Делили смо дуњу на гриз. Та љубав и другарство и даље траје.

*Мира Лучић, текстилни радник у пензији

-Још увек ми је дан прекратак за сва идеје које желим да промислим, за све стазе којима бих да прошетам, све књиге које желим да прочитам и за све моје дивне другове које увек желим јошједном да видим.

*Вучица Миодраговић Тодоровић, учитељица у пензији

–Свет у коме смо ми одрастали сад ми изгледа тако мали. Али, био је пун смеха и љубави. Ми нисмо имали много, поготово не скупих ствари, али смо богатство носили у души. Васпитавани смо да будемо несебични и да бескрајно волимо човека. Хвала нашим родитељима за све. Поносна сам што сам део ове генерације.