ФАНТАЗИЈА, НЕЖНОСТ, РЕАЛНОСТ…

У Галерији краљевачког Културног центра „Рибница“ 22. септембра отворена је изложба илустрација младе уметнице Марте Ивановић из Врњачке Бање, њен мастер рад, под називом „Родне сличности и разлике“. Бајке „Пинокио“ и „Лепотица и звер“, као и мит о Херкулу, Марта је представила са по пет илустрација у којима је посебним поступком садржан осврт на родне разлике и равноправности полова.

– Дечија илустрација је прва врста уметности са којом сам дошла у контакт, те није било тешко одлучити се за ту врсту изражавања. Утисак који је оставила на мене још из дечијих књига током деведесетих година, остао је довољно снажан да ме надахне да барем покушам да и ја изазовем такав осећај код будућих генерација, укључујући нове, свежије погледе на битна питања о психологији, социјалним нормама и припадности, која већ у најранијим годинама, несвесно постављамо себи.

Тема изложбе се може свести на њен назив „Родне сличности и разлике“. Иако многи, на први поглед, помисле да је у питању довођење полова до потпуне једнакости, то ипак није случај. Равноправност полова се не може и не треба довести до те мере да се не разликују, јер те разлике постоје, у физичкој, физиолошкој и психичкој форми. Оне имају своју сврху и разлог, а самим тим носе и велику лепоту. Те разлике су презентација природног контраста који је елемент сваког квалитетног уметничког дела. Оно што доводи до проблема је истицање тих разлика и апсолутна подела на мушки и женски род који по тим принципима не деле пуно тога заједничког. Резултат тога је дисбаланс између тога шта индивидуа јесте и шта се од ње очекује да буде. Друштвене норме су корисне до одређене мере, али се временом коригују у сврху бољег живота. Када те норме доводе само до ограничења у људском постојању и немају никакав позитиван исход, треба увести промене, а промене доносе нове генерације које морају бити поткрепљене новим и слободнијим начином размишљања.

Ови родни закони највише долазе до изражаја када се мушкарац нађе у улози која „припада“ жениили обрнуто. Готово свака ситуација те врсте изазива чуђење. Циљ мог рада је да се уместо чуђења јави преиспитивање „Зашто је то необично?“.

На изложби можемо видети управо ту промену рода која омогућава схватање да је разлика између полова много мања него што нам је наметнуто да верујемо. Одабир добро познатих прича омогућио ми је да прикажем родне сличности и разлике на начин да се субјекат може фокусирати на саму тему илустрација, растерећен због већ познатог тока приче. Илустрације су подељене у три серије. Свака серија представља једну од наведених прича и садржи пет радова. Први рад из сваке серије приказује главног лика или ликове попут старих фотографских портрета окружени рамом богато украшене бордуре која скрива елементе повезане са причом. Остале четири илустрације у серији имају улогу да нам, са једне стране, појасне која је прича приказана, као и да би се јасније створила слика о томе које „последице“ носи промена пола датог карактера. Свака серија је обележена одређеном палетом боја.

Велику захвалност желим да изразим Ани Јеротијевић и професору Слободану Јелићу који су све ово омогућили и на моју велику частотворили моју прву самосталну изложбу, рекла нам је Марта Ивановић.

Према речима Слободана Јелића, историчара уметности, обједињене експресијом и маштовитошћу, бравурозним детаљима и флуидном формом, попут најлепших акварела, Мартине илустрације чине изванредан спој са књижевношћу намењеној деци.

„Зашто уметница у илустрацијама замењује полове главним јунацима, поп иконама дечије литературе? Зато што тако благим, поучним пословима. Прикладно одабран начин комуникације упознаје дете са светом, не реметећи безбрижност детињства. На овај начин, ликовни истичући Фромову тезу да позитивне тежње ка једнакости полова не смеју да нас заведу, јер могу да стреме ка брисању разлика и тако мушкарце и жене учине истим, а не равноправним и различитим“ – каже Јелић.

Марта Ивановић је рођена 1995. године у Краљеву. Завршила је Уметничку школу у Краљеву, потом Академију уметности у Новом Саду, одсек сликарство у класи професора Владе Ранчића. На студијама се интересује за рад са децом, те организује волонтерски рад у дечијем селу „Др Милорад Павловић“ у Сремској Каменици, где одржава часове цртања са децом без родитеља, а прикључује се и волонтерском раду са децом ометеном у развоју. Новостеченим искуством, поље интересовања за илустрацију се сужава на дечије књиге, те свој рад усмерава на њих. Од професорке цртања Јелене Трпковић добија задатак да илуструје дечију књигу „Муфица“, са успешним резултатима. Такође, добија понуду за посао илустратора Издавачке куће „Либер Новус“ након илустровања једне од њихових дечијих књига. Уписује мастер илустрације у класи професора Ивице Стевановића. Одбрањује мастер рад у јануару 2021. године.

Поставку изложбе публика ће моћи да види до 5. октобра.