У Народном музеју Краљево, 10. маја отворена је несвакидашња изложба уникатних, ручно израђених лутака од природних материјала под називом „Дођи да се играмо“. Творац дивних лутака је наша суграђанка Љиљана Радаковић, по вокацији дипломирана правница, а у души креативна и уметнички настројена. Са пуно љубави и стрпљења, Љиљана је одржала и вишесатну радионицу за ђаке ОШ „Димитрије Туцовић“, као и за ђаке Уметничке школе. Изложба је била изванредно посећена, а деца су показала велико интересовање за израду лутака.

Хотел „Тонанти“ организовао је за своје госте спектакуларну прославу првомајског уранка приредивши им јединствену едукативну соколарску представу 1. маја, у сарадњи са првим човеком соколарства у Србији Ханијем Гиргисом. Гости хотела, али и пролазници имали су прилику да виде птице грабљивице у слободном лету, што је изузетно ретка прилика. Углавном их могу видети у ЗОО врту где су спутане, затворене. Велики број малишана, али и њихови родитељи са одушевљењем су пратили летове прекрасних Ханијевих птица и овај доживљај биће им незабораван, што и јесте мотив нашег најпознатијег соколара који каже да оваквим представама са својим помоћницима припрема малишане и развија њихову свест да позитивно размишљају о птицама грабљивицама, савршеним предаторима које су део екосистема и које треба чувати и штитити. Он је подсетио присутне да Мештровићев Победник на Калемегдану, тријумфални споменик који је подигнут 1928. године, држи сокола у руци.

Рад Трајка Перића из врњачког УРДОУР-а биће препознатљив мотив бренда Индустрије уља „Дијамант“. Током свог постојања и рада, преко осам деценија „Дијамант“ је као друштвено одговорна компанија увек била уз оне којима је помоћ најпотребнија. Овога пута, то су деца и све особе са Дауновим синдромом, које због њиховог ведрог духа, благе нарави и нарочите топлине којом зраче, зову – сунцокрети.

Очи у очи са вуком у његовом природном станишту. Лет под облацима са јатом птица и зарон са јатом риба. Кроз шуму по дубоком снегу и кроз непрегледну савану и преко високих стена. Једни су били опчињени совом и њеним магичним хуком, други мазили патку. Нико уплашен, нити узнемирен. Само узвици усхићења, дивљења и радости. Тако је, у најкраћем, изгледао сусрет деце са дивљином у центру Врњачке Бање, на Тргу културе, 30. и 31. марта. Чаробни деветоминутни излет Врњчанима је омогућио пројекат Wild immersion (У дивљини) који је у новембру кренуо из Београда и на српској турнеји обишао 15 градова. 

Ових дана, Зоран Рајић, аутор документарног серијала Библиофонотека, добио је на поклон две књиге из Црне Горе. „Зборник радова о Жарку Команину“ и годишњак часописа „Октоих“ су као заједнички поклон послали  проф. др Лидија Томић, уредница часописа и песник Радинко Крулановић из Матице српске – Црна Гора, Римски трг 50/1, Подгорица, као пратиоци сајта Народне библиотеке ,,Др Душан Радић“ и Библиофонотеке.  Ове две књиге представљају још једно велико признање, како за самог аутора, тако и за редакцију Библиофонотеке.

Шта је женска лепота – јесте комплексно питање, а одговор се мења  у зависности од угла гледања и временске дистанце са које се посматра. У сваком случају, ако оставимо по страни оно што жена „зрачи“ изнутра, природни препарати за негу лица и тела могу вам помоћи у борби против јаких струја у мору пластике и кича на трагу вечите жеље каква је очување младости и лепоте. Ручно рађена природна козметика „Mallisa“ израђена је од висококвалитетних састојака, доступна је потрошачима широм Србије, а долази из Врњачке Бање и иза ње стоји перспективна, млада Маја Ћосић.

БОШКО СТАНОЈЧИЋ – РУЂИНЧАНИН  (1942-2021) - Бошко Руђинчанин је рођен 1942. године у селу Руђинци код Врњачке Бање. Основну школу  је завршио у Врњачкој Бањи, а гимназију у Краљеву. Дипломирао је на Правном факултету у Београду.

„Врући извори“ д.о.о. из Грачаца, по свим параметрима, представљају један од најбољих сеоских система за водоснабдевање у Србији. Пословни подаци су импресивни јер је у питању водоводна мрежа од око 250 километара из које се водом за пиће снабдева становништво Грачаца, Подунаваца, Новог Села, Вранеша, Вукушице, Рсаваца, Липове и Врњаца.

За стакленик ЈП „Бањско зеленило и чистоћа“ ово је прва сезона на новој локацији – из центра Бање „производни погон“ зеленила пресељен је на Стругару у Новом Селу. Током зиме у овом простору чува се биље за подсадњу у парку, матичњак алтернатере по којој је Бања препознатљива и која се традиционално користи за партерно уређење, као и вишегодишње биљке које у сезони красе парк, али се због неотпорности на ниске температуре током хладнијих месеци селе у ову топлу оазу. Период мировања завршава се у фебруару када почиње сетва семена. Већ почетком марта креће и садња репроматеријала.

Врњачки паркови проглашени су за „Споменик природе“ 2010, а зачети још у нацртима Франца Винтера 1893. Међутим, поједини примерци у парку, попут црног бора наспрам Хотела „Бреза“,  старији су и од саме Бање и 1868. године када је формирано „Основателно фундаторско друштво кисело-вруће воде у Врњцима“.  Поред споменутог бора, хвале вредан је и јасен уз Дечије игралиште који броји 120 годова, седамдесетогодишње софоре испред Термоминералног купатила, таксодијуми – мочварни чемпреси који могу да достигну старост и до 250 година, који су на потесу између тениских терена и Јапанског врта. На понос је и један брест али и бројне друге ретке  врсте попут ловор вишње или црвенолисне букве.  Међу стотину педесет врста стабала у бањском парку, аутохтоних  врста лишћара и четинара, куриозитет је секвоја код „Врачара“.  Двадесет три хектара бањског парка негује, штити и одржава Јавно предузеће „Бањско зеленило и чистоћа“