Врњачки паркови проглашени су за „Споменик природе“ 2010, а зачети још у нацртима Франца Винтера 1893. Међутим, поједини примерци у парку, попут црног бора наспрам Хотела „Бреза“, старији су и од саме Бање и 1868. године када је формирано „Основателно фундаторско друштво кисело-вруће воде у Врњцима“. Поред споменутог бора, хвале вредан је и јасен уз Дечије игралиште који броји 120 годова, седамдесетогодишње софоре испред Термоминералног купатила, таксодијуми – мочварни чемпреси који могу да достигну старост и до 250 година, који су на потесу између тениских терена и Јапанског врта. На понос је и један брест али и бројне друге ретке врсте попут ловор вишње или црвенолисне букве. Међу стотину педесет врста стабала у бањском парку, аутохтоних врста лишћара и четинара, куриозитет је секвоја код „Врачара“. Двадесет три хектара бањског парка негује, штити и одржава Јавно предузеће „Бањско зеленило и чистоћа“
– Стабла у Врњачком парку су доста стара, али се брижљиво негују, редовно орезују и третирају хемијским премазима који штите од даљег труљења и пропадања, односно од инсеката и гљивичних болести. Лепо време и пријатне температуре и током позне јесени дозволили су да комплетан парк у домену редовних активности буде чак два пута обрађен. Захваљујући управо тој благовременој заштити, нисмо имали великих губитака у јануару када су у кратком року пале велике количине влажног, тешког снега, а дрвеће није подлегло ни под ударима ветра. Имали смо ломове једне смрче код Дечијег игралишта и једног белог бора на Променади, пао је бор изнад Јапанског врта и кестен у дрвореду Моше Пијаде, објашњава нам дипл. инж. агр. Марина Илић, извршни директор у Јавном предузећу. Радимо у складу са прописима Завода за заштиту природе и сарађујемо са Шумарским факултетом из Београда, на редовној смо линији са професорком Милком Главендекић и придржавамо се њених савета. Парк је сачињен од стабала која доживљавају велику старост, неопходна је само адвекватна нега, додаје Марина Илић.
Парк је заштићено природно добро и без новог пројекта ни једна биљка не може бити усађена. Пре извесног времена покренута је акција донирања стабала за Централни бањски парк. Апел је наишао на велики одзив грађана, а током шест година засађено је 250 нових стабала. Замена палог дрвећа извршена је по мануалима који се воде и на основу којих свака јединка има својеврсну личну карту. С обзиром да је одређена врста већ постојала у парку на датом месту, то је и пријем нових стопостотан.
Пре извесног времена дошло је до сушења великог броја четинара и углавном они и недостају, иако се обнављање врши редовно. У просеку, годишње се 10 до 15 великих стабала осуши или поломи, а засади око 60 у складу са планом и програмом.
