Млада нада српске пољопривреде

Редакција

Врњчанка Биљана Бошковић

Биљана Д. Бошковић рођена је 1994. године у Крушевцу. Основну школу је завршила у Плешу, Александровац, а Гимназију у Врњачкој Бањи, смер за информатику. На Пољопривредни факултет Универзитета у Београду, Одсек – пољопривредна техника, Биљана се уписала 2013. године.

Биљана Бошковић

Да је донела праву одлуку када је у питању избор факултета, говори и чињеница да га је Биљана завршила у најкраћем року, 2017. године, са просечном оценом 9,42. Одмах након тога се одлучује на даље усавршавање, те се уписује на мастер академске студије, студијски програм –  пољопривреда, смер – пољопривредна техника, које завршава 2019. године са просечном оценом 10. По завршетку основних студија (2017), Биљана је радила на факултету као студент демонстратор, где је држала вежбе, а по истеку овог уговара запошљава се у фирми ,,Green Energy Group Int” д.о.о. где је обављала послове технолога воћарста и одржавања механизације. За време основних и мастер студија, Биљана је била стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја, а за време основних студија је добијала и једнократну помоћ Врњачке Бање намењену најбољим студентима.

Ова успешна млада дама је тренутно на докторским студијама на Пољопривредном факултету у Београду на студијском програму пољопривредне науке, смер – пољопривредна техника, на које се уписала 2019. Исте године, награда за велики труд успешној докторанткињи стиже у виду запослења, овај пут на самом факултету, на Институту за пољопривредну технику, са звањем сарадник у настави. Од 2020. године изабрана је у звање асистента.

Како је начин вашег одрастања допринео да се одлучите баш за ову високошколску установу?

– Пољопривреда је нешто чиме се бавим од малих ногу, а када кажем од малих ногу мислим од своје прве године живота. Моји родитељи су ме још као малу водили на њиву, а тата је инсистирао да већ као мала научим да возим трактор, што је утицало да ми посебну пажњу привуку конструкције машина. Тако сам и заволела пољопривреду, првенствено мислим на машине и оруђа која се примењују у пољопривреди. Такође, један од разлога зашто сам изабрала Пољопривредни факултет јесте лако запослење након завршених студија и могућност усавршавања у иностранству. Колеге које су завршиле факултет када и ја, у јако кратком временском року су нашле своје прво запослење, поготово у сегменту пољопривреде којим се ја бавим.

Какво је по вама тренутно стање српске пољопривреде? Каква је њена будућност и шта бисмо морали да променимо да би ишли у корак са светом?

– Српска пољопривреда је веома важна грана привреде. Велику препреку у просперитету нашег аграра представљају, између осталог, недостатак људства, застарелост механизације и уситњеност поседа. Имамо добру произвођачку праксу и искуства у превазилажењу многих потешкоћа, али су ово питања која муче наш аграр. Што се тиче образовног кадра, ту имамо диверзификован избор усмерења и специјализације у образовању који могу покрити све сегменте пољопривреде. Будућност пољопривреде у Србији може бити врло финансијски исплатива и савремена. Услов је, наравно, да се искористе све могућности аутоматизације и дигитализације и реше сви ограничавајући фактори.  Такође, очекивања наших пољопривредника су да им се омогући едукација, подршка по различитим питањима као и стабилност цена. Што се тиче промена у пољопривреди, морамо ићи у корак са савременим технологијама како би били конкурентни у региону и у свету. Наравно да је то дуготрајан и вишефазни процес. Треба имати у виду да пољопривреда има много простора за развој. На пример, инвестирањем у паметну пољопривреду, односно у механизацију, повећала би се продуктивност, смањили трошкови, смањио би се штетан утицај на околину, спречиле повреде пољопривредника, смањио би се физички напор, али би се све то исплатило. Такође, морамо имати у виду да се проблем уситњености поседа мора решити. Очигледно је да решење једног проблема повлачи и решење другог. Свакако, наду у будућности пољопривреде видим у иновацијама и новим научним подухватима, увођењем нових врста, раса и сорти, као и у већем броју старт ап програма за младе. Умрежавање и осавремењавање уз укљученост образованог кадра уз расположиве природне ресурсе може наш аграр довести до задовољавајућег просперитета.

Због чега је важно да поред савремених машина имамо адекватно обучен кадар у пољопривреди?

– Данас је могуће да трактор обави задатак на њиви без човека, да машина користећи базу знања изврши одговарајућу операцију на парцели, да робот помузе краву и слично, али је немогуће искључити човека из свих ових процеса. У пољопривреди се често дешавају непредвиђене околности, кварови, суше, поплаве, болести, заразе и друго, што тешко која машина може да реши. Зато је неопходно присуство човека, али не „обичног“ човека, већ образованог, наученог и практично обученог стручњака који ће разумети већину процеса у свом радном окружењу. Управо се на Пољопривредном факултету у Земуну спремају и обучавају такви стручњаци који треба да одговоре будућим изазовима у пракси.

Стручна провера тренутног стања у малињаку

Да ли себе видите у науци и какви су вам планови за будућност?

– Посао који тренутно радим је за мене јако изазован. Сваког дана се сусрећем са новим изазовима који ми доносе и успоне и падове и који захтевају од мене доста ангажовања и одрицања од неких ствари, али само уз напоран труд и рад могу да напредујем и постанем добар стручњак у својој области. Због свих предности које нуди паметна пољопривреда надам се да ћу ускоро добити могућност за додатна усавршавања из ове области и код нас и у иностранству и да ћу на тај начин допринети развоју наше пољопривреде, али и нашег образовања у сфери паметне пољопривреде. Такође, један од мојих планова јесте да побољшам своју пољопривредну прозводњу и да применом савремене механизације олакшам процес производње.

Шта бисте поручили младима који су на свом почетку?

– Пре свега желим да напоменем да не треба испуњавати туђе жеље и да не треба уписивати факултет који желе наши родитељи или колеге. Наравно, сваки савет и препорука су добродошли током одабира факултета. Потребно је да сами одлучите чиме желите да се бавите у будућности и шта је то што ће вас чинити срећним и успешним. Ја имам свој пример који ћу радо поделити са вама: „Када је требало да упишем факултет, родитељи су ме саветовали да упишем нешто сасвим друго и до неке мере се нису слагали са мојом одлуком, а у друштву, када бих поменула Пољопривредни факлутет, већина би ме исмевала и увек на крају би поставили питање „а шта ћеш са тим факултетом?“, а све то зато што и не знају шта је Пољопривредни факултет и које су могућности након звршеног факултета. Ја мислим да сам успела да разбијем предрасуде о Пољопривредном факултету и да сам изабрала и завршила баш оно што сам хтела, што ми омогућава да уживам у ономе што радим, закључује Биљана.

Докторанткиња активно учествује у теренским испитивањима машина за апликацију заштитних средстава при Лабораторији за испитивање машина за примену пестицида, где је учествовала у изради четири елеабората о извршеном испитивању машина за заштиту биља. Биљана Бошковић је током рада на факултету објавила неколико научних и стручних радова, заједно са другим коауторима. Такође, била је део тима за представљање Факултета на Фестивалу наука (2014) и поседује многобројне сертификате за учешће на разним конференцијама. Била је члан Организационог одбора међународне студентске научне конференције „Multidisciplinary Approach To Contemporary Recearch – Culturral and Industrial Heritage (2019). Члан је Организационог одбора међународног скупа „International Sumposiym on Agriculture Engineering “ (2019), а такође је и члан Одобра научног часописа „Agro Tech иновације 2019“. Слободно време Биљана углавном проводи на селу где се труди да помогне својим родитељима у свакодневним пољопривредним пословима, при чему настоји да примени знање које је стекла на факултету и тако поспеши производњу.

За Биљану, кључ успеха лежи у доброј организацији, труду, раду и упорности. Каже да, ако имамо тачно одређене циљеве и ако знамо шта желимо да постигнемо у животу, уз мало труда и добре организације успех ће доћи полако, али сигурно. Одговор нам употпуњује и једним пригодним цитатом Џона Рокфелера: „Успех лежи у два принципа: ради оно што знаш и у чему видиш свој интерес када то радиш, уложи сваки атом своје енергије и природне склоности које поседујеш.“

Никола Несторовић

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on skype
Skype
Share on email
Email
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on skype
Share on email
ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ