ВРЊАЧКИ ПРОСТОР У РИМСКОМ ПЕРИОДУ
У изложбено концертном простору Замка културе, 18. маја отворена је изложба „ULTIMUM REFUGIUM BALNEA EST- ПОСЛЕДЊЕ УТОЧИШТЕ ЈЕ БАЊА“, ауторке Јелене Боровић Димић, вишег кустоса и археолога. Изложба представља територију данашње Врњачке Бање у римском периоду. Ликовно просторну поставку изложбе урадио је Благоје Димић.
Тема ове значајне поставке је прошлост Врњачке Бање у античком периоду. Очекивано за истраживану проблематику, пружен је нагласак на значај лековитих извора за живот античког човека на овим просторима. Нови стручни допринос Јелене Боровић Димић представља продубљивање рударења у географском окружењу Врњачке Бање, као веома битне делатности у античком периоду која се одразила и на развој живота на овом подручју. Ауторка износи основану претпоставку, да је једну од примарних улога лечилишта у близини термалних извора представљала управо брига о здрављу античких рудара. На изложби се могу видети сви познати историјски извори који се дотичу прошлости врњачког краја. Наведени подаци се потврђују налазима материјалне културе који сведоче о раној романизацији врњачког простора и животу становништва до времена када се преплићу касна антика и почетак нове епохе, познате као рана Византија.
-Овом изложбом, желимо да прикажемо ко је живео на овим просторима пре две хиљаде година. Кад кажемо „Горња Мезија“, врло мало се зна шта је она све обухватала. Не зна се да је између Краљева и Чачка била граница између провинције Далмације и провинције Горње Мезије, а имамо ове амфоре које смо добили, из провинције Далмације, у којима се превозило вино или уље. На крају овог истраживања, ми смо нашли 58 локалитета који показују да је Врњачка Бања итекако била живо насељена у то време. Дистрибуција новца који прати целокупан терен од Крушевца до Краљева, показује живу активност, што нам је скренуло пажњу на шљакишта која су се појављивала редовно на нашим теренима, што указује на бављење рударством. Испоставило се да се Врњачка Бања налазила на територији која је богата златом и сребром, оловом цинком и гвожђем, где се нису лечили само легионари, као што се и раније представљало, него да су се овде лечили и рудари. Самим тим, то је значило и више лекара на овом простору, чиме се показује значај целе територије, да се битно мења од једног обичног легионарског места у једно рударско лечилишно место тог доба, изјавила је Јелена Боровић Димић, на отварању изложбе, којој је пажњу својом посетом посветио и Бобан Ђуровић, председник Општине.
Јелена Боровић Димић је издала и монографију са истом темом и називом своје изложбе, за коју је рецензент те публикације др Љубиша Васиљевић, археолог и музејски саветник Народног музеја у Крушевцу рекао да представља значајан допринос проучавању античке прошлости на простору Централне Србије са посебним акцентом на експлоатацију минералних извора и рударење.
Ауторка изложбе и монографије на ову тему наглашава и резултате сопствених истраживања, теренских и теоретских, који дају нову димензију проблематици и представљају смерницу за будућа проучавања.
