Дванаестог августа, вече у Библиотеци било је посвећено сећању на Гордана Михића. О чувеном сценаристи говорио је његов дугогодишњи пријатељ Милан Никодијевић, професор на Академији уметности у Новом Саду, редитељ, сценариста и продуцент.

Гордан Михић (Мостар, 19. септембар 1938 — Београд, 11. август 2019) био је српски сценариста. Био је и редовни професор на Факултету драмских уметности, где је предавао филмски сценарио. Супруг глумице Вере Чукић и отац Иване Михић.

Његова дела су бројни сценарији за филмове и серије који су ушли у историју домаће кинематографије, чак 54 реализована дугометражна филма. Написао је више стотина епизода телевизијских серија. Неки од њих су: „Самци“, „Кад будем мртав и бео“, „Вране“, „Камионџије“, „Чувар плаже у зимском периоду“, „Повратак отписаних“, „Лептиров облак“, „Пас који је волео возове“, „Мала ноћна музика“, „Дошло доба да се љубав проба“, „Балкан експрес“, „Јагуаров скок“, „Варљиво лето ’68“, „Сиви дом“, „Дом за вешање“, „Заборављени“, „Танго аргентино“, „Отворена врата“, „Горе доле“, „Црна мачка бели мачор“, „Механизам“, „Она воли Звезду“, „Војна академија“, „Немањићи“…

У заоставштини има преко 20 филмских сценарија. Постоји 88 написаних епизода ТВ серије која говори о Србији из 19. века.

– Поред тога што је био велики писац, Михић је био и велики човек, велики хуманиста, био је изврстан познавалац људске природе и човек који је све људске дилеме могао да на један артикулисан и дефинисан начин покаже у својим сценаристичким остварењима.

Осам пута Михић је добијао награде за сценарио на Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи, од тога четири пута прву награду. Гордан је човек који је обележио овај Фестивал, не само кроз награде већ и због тога што је он годинама био у многим телима Фестивала и заиста нам је помагао.

Кад говоримо о временском периоду у коме се дешава њего опус, видимо да је он био кључни сценариста у два најзначајнија таласа у југословенској кинематографији, рекао је између осталог Никодијевић.

Подсећање на великана сценарија завршено је са ексклузивним интервјуом, који је Никодијевић направио 2005. године за потребе филма „Забрањени без забране“. Разговор је сниман на локацијама на којима се сада налази Београд на води, у том крају снимљен је велики број филмова из „црног таласа“. Публика је имала привилегију да чује Михићева размишљања, његова сећања на новинарске почетке, на снимање првог филма, анегдоте из „времена чудне слободе“…