ПОЧИЊЕ СА РАДОМ ШКОЛА ОРИЈЕНТАЛНОГ ПЛЕСА

Весна Ђорђевић

ОРИЈЕНТАЛНА ЧАРОЛИЈА У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ

Прва Врњачка школа оријенталног плеса поћече са радом од јесени. Оснивач школе и главни инструктор је Александра Лекић која је, са жељом да мештане и госте упозна са овом темом, у Кафеу „Бос“ у недељу, 1. августа, организовала вече оријенталног плеса.

– Идеја је дошла са жељом да окупим плесаче из Србије како би се дружили и међусобно ширили љубав према оријенталном плесу, а уједно и да представим Врњчанима трбушни плес онако како он треба да изгледа. Да се види како то раде озбиљне школе и професионални  плесачи.  Окупила сам колегинице са дугогодишњим плесачким искуством које су, такође, и оснивачи и инструктори престоничких школа трбушног плеса које раде по десет година и дуже, каже Александра Лекић. – Ово вече је увод и најава за школу Black in White oriental belidance dance studio која ће почети са часовима од октобра.

Плесачице Инесса Шестериков, Ана Петровић, Александра Лекић и Ђурђа Лазић

Прва и највећа љубав ове тридесетогодишље Врњчанке је туризам. Завршила је Високу туристичку школу, смер за економију и туризам. С обзиром да ју је делатност туристичких агенција највише занимала, остала је у Београду и по завршетку школовања и радила са највећим туроператерима – организаторима путовања у земљи. Долазак короне, немогућност организовања путовања и свођење посла туристичких радника  на минимум,  усмерили су Александру назад ка Врњачкој Бањи. Тренутно је запослена у Хотелу „Краљ“ на месту менаџера продаје и маркетинга.

Александра Лекић на сцени

-Мој велики хоби је трбушни плес којим се бавим већ осам година. С обзиром да у Бањи не постоји школа, то је оно што ми од повратка највише фали. Неко време сам ишла и на онлајн часове, али то просто није то јер живи час је живи час. Приметила сам велику радозналост код људи овде по питању мог хобија– како радиш тај покрет, зашто не учиш друге, отвори школу. И колеге и  пријатељи и познаници који знају да је плес моја друга љубав, наговарали су ме на то. Знала сам да то треба да се деси јер је плес нешто што волим и што је део мене, само сам чекала да идеја сазри и да се створи моменат и мислим да је то управо сада, образлаже Александра озареног лица идеју која се родила из њене љубави према овој уметности.

У свет оријенталне чалорије Александра је ушла док је трагала за неком физичком активношћу на факултету. Пресудио је мини одмору у Швајцарској током којег је видела наступ оријенталне плесачице.

-Одмах сам схватила да је то то – да мене покреће арапска музика која генерално увек и  јесте подлога оријенталног плеса. Моја прва плесна школа је била „Анахата“ на Новом Београду. Није ми било тешко да схватим основе које и дан данас надограђујем.  Има ту покрета који се увек изнова уче и усавршавају и сваки најбаналнији покрет не изгледа исто после годину дана рада и после десет. Надограђује се квалитет корака.У овом плесу не постоје ограничења као што су године или грађа. Негује се љубав према уметности, према тој врсти музике, према покретима и негује се женственост. Овај плес вас учи да прихватите себе и да је свака особа специфична јединка, са јединственом конституцијом. И мршави и крупни уче технику и напредују уколико имају воље. То је процес који траје, озбиљан рад и на себи како физички, тако и духовни. Све оно што сам ја научила желим сада да пренесем и и другима који су спремни да уче – прича будућа инструкторка.

Часови ће се одржавати у просторијама „White club“-а два пута недељно, а потенцијални полазници школе све информације могу да добију на друштвеним мрежама. Плес захтева рад свих мишића од стопала до главе и ѕато се прво уче основни кораци – правилно дисање и равнотежа, а да би неко прешао пут од онога ко шели до онога ко може и зна потребна је у просеку једна плесна сезона.

 

 

-Сада желим да школа исправно крене, да оформимо групу која ће већ следеће године моћи да наступа са пар кореографија, да резултати рада буду очигледни. Оно што би ме посебно радовало, био би долазак старијих дана у школу. Знамо да су тинејџерке најрадозналије и да их ово већ интересује, али бих волела да подстакнем оне које су одавно упали у рутину заборављајући на себе комплетно се дајући обавезама на послу и  у породици. Много би ми радости причинило да њих покренем, да нађу времена за себе и да им видим радост у очима када долазе на плес, закључује Александра Лекић, професионална плесачица оријенталног плеса.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on skype
Skype
Share on email
Email
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on skype
Share on email
ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ