РАДИ СЕ НА РЕШАВАЊУ ПРОБЛЕМА

Слатина, извор хладне минералне воде, каптиран је 1923.  и 1937. године.  За 1978. годину везују се истражни радови. Постављене су бушотине којима су откривене нове минералне воде на дубини од 44,5m. За разлику од Топле воде нпр, која има издашност и преко пет литара у минуту, извор Слатина је одувек имао најмању издашност и то 0,1 до 0,4 литара у минуту. Бивета је изграђена 1984. године. Извор Слатина спада у ред алкалних, угљенокиселих, земноалкалних, хладних минералних вода. Температура „Слатине“ износи 14.3 ᵒС, док његова pH вредност 6.1. Ова природна минерална вода омиљена је многим мештанима и туристима.

У јулу месецу 2021. године смањила се издашност овог извора и тим поводом бележимо изјаву Бобана Ђуровића, председника врњачке општине.

– Извор Слатина је нажалост, последњих двадесетак дана дошао у ситуацију да му опада минимум издашности воде. То је један од најплићих извора у нашој Општини. Поред смањења биолошког минимума природно-минералних извора евидентно је и опадање издашности извора пијаће воде, не само у Врњачкој Бањи него и у Трстенику, Пожеги и у Краљеву у неким деловима, поготово у сеоским срединама и на многим другим местима. Суочавамо се са великим врућинама које условљавају опадање свих токова.  Недостатак је кише, изворишта се не допуњавају и алармантно је. Остала изворишта у нашој Општини функционишу. И Снежник, и Језеро и Топла вода су у систему још увек нормалног функционисања. Слатина као најугроженији, зато што је најплићи извор,  је наравно доживео то да је и тај минимум воде опао. Са Специјалном  болницом „Меркур“ ушли смо у поступак чишћења бушотине, реконструкције, да покушамо са тим активностима да допунимо систем воде као што смо то урадили у Језеру, за које многи нису веровали да ћемо успети. Успели смо, јер струка је водила посао. Тако смо и овде договорили да се струка, Геолошки факултет, укључи да тај посао води и да наредних 15 дана покушамо да утврдимо да ли је то заиста узрок поменутог недостатка. Можда ће бити потребно, после дужег временског периода, као и на Језеру, извршити ревитализацију саме бушотине како би се створили неки услови, како струка налаже, да добијемо ту гасну подршку која би требало да избаци воду до самог врха.

Специјална болница „Меркур“ је активно учествовала у свему овоме и са директором Станојевићем сам у дневној комуникацији. Ових дана нам долази професор са Рударско-геолошког факултета где очекујем да добијемо неке прве смернице. Ја морам само рећи да то су просто неке живе ствари које се дешавају, сећате се, пре десетак година смо имали затворен извор Снежник, па смо га ревитализовали, изнашли решење, па смо имали пре пар месеци Језеро, па смо проблем решили, решићемо и Слатину, рекао је Бобан Ђуровић.