ОБЕЛЕЖЕН МЕЂУНАРОДНИ ДАН ЖЕНА СА СЕЛА

Мила Васојевић

Међународни дан жена на селу,  ове године је обележен под слоганом – Сеоске жене гаје добру храну за све.  Овај дан установила је Генерална скупштина Уједињених  нација 2008. године са намером да укаже на „кључну улогу и допринос жена на селу за унапређење пољопривреде и руралног развоја, допринос прехрамбеном суверенитету и искорењивању сиромаштва у сеоским срединама.“

Поводом 15. октобра, Међународног дана жена из руралних подручја, у Београду је у новом Тржном центру „Галерија“ организована изложба ручних радова, хране и пића произведених у сеоским газдинствима. Жене из  Удружења жена  „Златне нити“ узеле су учешће, заједно са председницом Друштва Светланом Трифуновић, а уз подршку Туристичке организације Врњачка Бања која је обезбедила превоз.

Према истраживању о положају жена на селу које су помоћна радна снага на породичном газдинству, међу женама које су имале искуство наслеђивања имовине више од половине није добило ништа у наследство, у готово 60 одсто случајева су сву или највећи део имовине наследили мушки наследници, а у чак 3/4 случајева ове жене су се саме одрекле свог наследства у корист мушких сродника. Ово самоодрицање је дубоко укорењено у патријархалним породичним нормама које и саме жене под притиском окружења понављају.

Треба истаћи да жене и девојке са села играју битну улогу и систему исхране – од производње, до прераде, припреме, потрошње и дистрибуције хране – као и у обезбеђивању исхране у домаћинству и заједници. Подаци говоре да је више од једне трећине жена на простору Европске уније укључено у производњу хране, те више од половине и у услуге повезане с производњом хране, па ипак међу власницима пољопривредних земљишта у Европи жене чине свега 29%, док у Србији оне чине 19%.

Повереница за заштиту равноправности у Србији Бранкица Јанковић оцењује да жене на селу имају изузетно значајну улогу и потенцијал, али да често представљају  „невидљиву радну снагу“.

– Један број наших жена из руралних подручја налази се у тешком положају јер живи у економски мање развијеним деловима земље, а сусрећу се са низом проблема пошто често не могу да остваре право на породиљску накнаду или пензију, указала је повереница.

Повереница је навела да су мушкарци на селу углавном власници газдинстава с обзиром на то да брачни пар може да региструје само једно газдинство. „Унапређење квалитета живота жена у руралним подручјима и смањење сиромаштва, равноправнији удео у расподели дохотка и економских могућности, као и њихов праведнији друштвени положај, изузетно су важни аспекти одрживог развоја сеоских средина у Србији“, наводи повереница.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on skype
Skype
Share on email
Email
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on skype
Share on email
ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ