Савршен увод у отварање 46. Фестивала филмског сценарија, 12. августа, био је концерт Симфонијског оркестра „Замак уметничке музике“ на Тргу културе. Под диригентском палицом Ивана Марковића оркестар је ефектно извео филмску музику, мелодије које су овековечене у нашим и страним филмовима, на задовољство бројне публике.

Уследио је свечани дефиле учесника Фестивала. Биљана Обрадовић и Весна Ђорђевић пожелеле су добродошлицу студентима драматургије, будућим сценаристима, члановима жирија: Дејану Зечевићу, Милану В. Пузићу и Милутину Петровићу, екипи филма „Ала је леп овај свет“, представницима Филмског Центра Србије са директором Горданом Матићем и представницима свих филмских фестивала Србије и удружења „АФИФС“, продуцентском и организационом тиму на челу са Марком Јовичићем, који је ове године организовао Фестивал филмског сценарија, покровитељима Фестивала, представницима  Филмског Центра Србије, Културног центра Врњачке Бање , Општине Врњачка Бања, Министарства културе и информисања републике Србије, Туристичке Организације Врњачка Бања.

На сцени Амфитеатра публику су поздравили глумци Милан Прљета и Мирка Васиљевић. У знак сећања на Марка Живића, вишегодишњег директора Фестивала филмског сценарија „Горки лист“ установио је од ове године награду „Марко Живић“ за најбољег младог глумца или глумицу.

Врњчанима и гостима обратио се Бобан Ђуровић, председник Општине Врњачка Бања.

– Као што знате, од прошле године ми смо направили једну ренесансу у одржавању Фестивала. „Канским“ приступом покушали смо да подигнемо наш Фестивал на виши ниво иако он има тако дугу традицију. Уз један другачији приступ на Тргу културе, на Летњој позорници, уз Симфонијски оркестар, уз ликовну колонију, уз промоцију књига и свега онога што оплемењује наш Фестивал, ми смо направили један преседан са жељом да из године у годину што више глумаца угостимо, да што више сценариста учествује у такмичарском делу и да, наравно, најбољи филм, као и сваке године победи.

Поносан сам што је наш Фестивал привукао велику пажњу. Велику пажњу која је имала и позитивне и негативне коментаре. Али, оно што је закључак, јесте да је ово фестивал правог такмичарског духа где побеђују они који су у том тренутку најбољи. Ја сам веома поносан што је то тако, зато што је то простор за све оне који су ствараоци у филмским остварењима, они који желе да прикажу оно што ће бити најбоље у том тренутку у Србији и надам се, да добију награду код нас у Врњачкој Бањи.

Желим успешан рад трочланом жирију који ће имати и ове године тежак задатак да одабере победнике, али сам сигуран да ће најбољи добити заслужену награду. Захвалио бих се свим спонзорима који су учествовали, а чули смо да је велики број спонзора учествовао на Фестивалу, наравно, Културном центру који је носилац ове манифестације, Туристичкој организацији, Општини Врњачка Бања и креаторима који су нама помогли да фестивал преобразимо у овакво стваралаштво и, надам се, у наредним годинама још боље и још боље.

Желим свима вама који сте, можда, први пут у Врњачкој Бањи да уживате у нашем месту. Врњачка Бања је место које, не из године у годину, већ из месеца у месец припрема нове туристичке атракције, нове хотеле, нова шеталишта, нове тргове за све оне који су традиционални гости Врњачке Бање, али и за оне који су први пут у нашем месту. Желим вам да прошетате врњачким парковима, да уживате у природним лепотама, да уживате у нашим велнес и спа центрима, да уживате у нашим базенима, да уживате у нашем прелепом Гочу и да уживате у свим филмским пројекцијама  које ће бити ових дана у Врњачкој Бањи, уз веру да ће бити лепо време и да ћемо моћи да уживамо у овом прелепом амбијенту Амфитеатра. Хвала вам још једном што сте вечерас подржали ово отварање. Желим свим глумцима да чешће долазе у Врњачку Бању, а унапред честитам онима који ће имати најбоље остварење у домену сценарија, рекао је Ђуровић.

Анђелки Прпић, награду „Златник цара Константина“ – за најбољу глумицу, уручила је Нина Стаменић.

Дејан Зечевић уручио је Срђану Кољевићу, сценаристи и редитељу овогодишњу награду „Златно перо Гордана Михића“.

– Овогодишни добитник награде Златно перо Гордана Михића је градско дете, расло на сарајевској калдрми. Зато је, ваљда, и био шокиран када је први пут видео живу краву и схватио да она није плаве боје. Његов отац, вероватно највећи шекспиролог у бившој Југославији, муке је имао да му објасни да су краве на „Милка“ чоколади нешто сасвим друго. Можда је то био тренутак када је спознао да ствари у животу нису онакве каквим се представљају или како их ми замишљамо те да, ако хоћемо озбиљно да промишљамо живот, па још да о њему и пишемо, морамо ствари сагледавати из разних аспеката и почесто погледати шта се крије „иза ћошка“.

Вивисекцирајући као сценариста живот, било онај који живимо или онај који је неумитно за нама, његову пажњу увек је пленио човек са свим својим врлинама и манама, страховима и радостима, поштењем и подлошћу, посвећеношћу и површношћу. Његове персоне драматис у двадсетак сценарија које је написао, нису биле конструкције и неки домаштани ликови већ живи и опиљиви људи који можда баш овог тренутка седе ту, поред нас, у мраку биоскопске дворане.

Зато је он један од најактивнијих и најнаграђиванијих сценариста у региону, добитник свих националних признања за стваралаштво у области филмског сценарија, па и ове која ће му, за неколико тренутака, бити уручена и која носи име његовог професора и колеге, Гордана Михића. Да поткрепимо бројкама – само за један филм добио је 11 међународних награда на 40 фестивала и 13 на домаћим.

Окушао се и као редитељ возећи нас сивим камионом, у предвечерје рата и распада СФРЈ, заједно са својим несрећним јунацима који наивно верују да путују у светлост, ка црвеној боји која је, како убоги народ верује, „на радост“, не знајући да почиње најцрњи мрак, који се ево ни до дана данашњег није потпуно повукао. Знаће то и жена са сломљеним носем и таксиста избеглица, који такође тумарају њиме само неколико година касније са истом надом да ће доћи до имагинарне Бања ди Луке, баш као што је, пре више од сто година, и адвокат који је бранио Младу Босну знао да улази у унапред изгубљену битку.

Никада није упао у клопку да га понесу таштина и гордост те на нама остаје да овом приликом поменемо да је био косценариста првог српског филма који је ушао у ужи избор за награду Оскар и чији је сценарио откупљен са правима на римејк у Холивуду.

На ову позорницу пео се поприлично пута као добитник највиших награда а годинама је водио и Летњу школу филмске драматургије „Слободан Стојановић“. Хоће се рећи пријатељ је и дугогодишњки сарадник Фестивала филмског сценарија.

Професор је на Факултету драмских уметности у Београду. Хвали се да зна да свира бенџо, у шта не треба безрезервно веровати. Сигурно је да носи шешир.

Даме и господо, овогодишњи добитник награде Златно перо Гордана Михића, је сценариста и редитељ Срђан Кољевић, рекао је Зечевич образлажући награду.

– Срећан сам зато што награда носи име мог професора Гордана Михића, синонима за филмски сценарио када сам ја почињао да се бавим овим послом, пре 29 година. Професор Михић је био синоним за професионалног филмског сценаристу. Онда смо дошли ми млађи, а зато желим да посветим ову награду својим студентима који дебитују на овом Фестивалу ове године, који су дебитовали пре две-три године. Овде је Маја Тодоровић добила прву награду, прошле године Страхиња Лазаревић је добио другу награду, ове године дебитује Љубица Луковић, дебитује Давид Јаковљевић, дебитује Борис Гргуровић… Плејада младих долази и они ће наставити ово чиме се ми бавимо, рекао је Кољевић и отворио 46. Фестивал филмског сценарија.

Пројекцију филма „Ала је леп овај свет“ пратила је повремено киша, али љубитеље филма није спречила да одгледају филм до краја.