„Свим срцем за сва срца“

Срђан Удовичић

Светски дан срца је установљен 2000. године, са циљем да информише људе широм света да су болести срца и крвних судова (КВБ) водећи узрок смрти. У свету сваке године 18,6 милиона људи умре од болести срца и крвних судова. Према проценама овај број ће до 2030. године, порасти на 23 милиона. Светска федерација за срце упозорава да најмање 80% превремених смрти од срчаног и можданог удара може да се спречи контролом главних фактора ризика (пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност). Због разлика у доступности здравствених услуга међу земљама присутна је неједнакост у збрињавању КВБ. Преко 75% смртних случајева од КВБ погађа земље са ниским и средњим приходима. За 25% смртних случајева од КВБ, одговорно је загађење ваздуха, што чини 7 милиона смрти годишње. Ризик од срчаног удара може да удвостручи психолошки стрес, док смањењу нивоа стреса помажу физичка активност, дружење са драгим особама и довољно квалитетног сна.

Медицински радници Дома здравља "Др Никола Џамић" и Специјалне болнице за интерне болести Врњачка Бања
Медицински радници Дома здравља „Др Никола Џамић“ и Специјалне болнице за интерне болести Врњачка Бања

„Под слоганом “Свим срцем за сва срца”, обележен је овогодишњи Светски дан срца – 29. септембар. Тим поводом, Специјална болница за интерне болести  Врњачка Бања и Дом здравља “Др Никола  Џамић”, уз помоћ Црвеног крста Врњачка Бања, организовали су акцију на којој су сви заинтересовани грађани и гости Врњачке Бање могли да провере крвни притисак, измере ниво шећера у крви и добију стручне савете од медицинских радника“, рекаo је Слободан Дишовић, секретар ОО Црвеног крста Врњачка Бања.

Слободан Дишовић и др Вања Балшић
                Слободан Дишовић и др Вања Балшић

Директорка Специјалне болнице за интерне болести др Вања Балшић истиче значај превенције када су у питању болести срца и крвних судова.

„Оно што потенцирамо то је примарна превенција. Ту је акценат на примарној здравственој заштити и улози изабраног лекара. Наше место је више него опремљено да пружи подршку пацијентима, односно суграђанима. Идеја је да се здравствено стање сваког од нас унапреди, у свакој посети лекару, као и у акцијама којима су третиране велике групе људи, односно широке категорије становништва. Дуго година наука зна да постоје променљиви и непроменљиви фактори ризика. Од непроменљивих то су пол, године, наслеђе. Док код променљивих то су дефинисана здравствена стања, веће дијагнозе и лоши стилови живота. Пре свега, физичка неактивност, претерана гојазност, притисак, шећер, масноће и све оно што је  данас могуће пратити. У дефинисаним клиничким категоријама прво кажемо хигијенско-дијететски режим, односно довести у идеалне границе све оно што се може измерити. Акценат је на мерењу притиска, самопровери, обраћању лекару и лабаротиријским налазима“, закључује др Балшић.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on skype
Skype
Share on email
Email
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on skype
Share on email
ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ