Светски дан срца је установљен 2000. године, са циљем да информише људе широм света да су болести срца и крвних судова (КВБ) водећи узрок смрти. У свету сваке године 18,6 милиона људи умре од болести срца и крвних судова. Према проценама овај број ће до 2030. године, порасти на 23 милиона. Светска федерација за срце упозорава да најмање 80% превремених смрти од срчаног и можданог удара може да се спречи контролом главних фактора ризика (пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност). Због разлика у доступности здравствених услуга међу земљама присутна је неједнакост у збрињавању КВБ. Преко 75% смртних случајева од КВБ погађа земље са ниским и средњим приходима. За 25% смртних случајева од КВБ, одговорно је загађење ваздуха, што чини 7 милиона смрти годишње. Ризик од срчаног удара може да удвостручи психолошки стрес, док смањењу нивоа стреса помажу физичка активност, дружење са драгим особама и довољно квалитетног сна.
„Под слоганом “Свим срцем за сва срца”, обележен је овогодишњи Светски дан срца – 29. септембар. Тим поводом, Специјална болница за интерне болести Врњачка Бања и Дом здравља “Др Никола Џамић”, уз помоћ Црвеног крста Врњачка Бања, организовали су акцију на којој су сви заинтересовани грађани и гости Врњачке Бање могли да провере крвни притисак, измере ниво шећера у крви и добију стручне савете од медицинских радника“, рекаo је Слободан Дишовић, секретар ОО Црвеног крста Врњачка Бања.
Директорка Специјалне болнице за интерне болести др Вања Балшић истиче значај превенције када су у питању болести срца и крвних судова.
„Оно што потенцирамо то је примарна превенција. Ту је акценат на примарној здравственој заштити и улози изабраног лекара. Наше место је више него опремљено да пружи подршку пацијентима, односно суграђанима. Идеја је да се здравствено стање сваког од нас унапреди, у свакој посети лекару, као и у акцијама којима су третиране велике групе људи, односно широке категорије становништва. Дуго година наука зна да постоје променљиви и непроменљиви фактори ризика. Од непроменљивих то су пол, године, наслеђе. Док код променљивих то су дефинисана здравствена стања, веће дијагнозе и лоши стилови живота. Пре свега, физичка неактивност, претерана гојазност, притисак, шећер, масноће и све оно што је данас могуће пратити. У дефинисаним клиничким категоријама прво кажемо хигијенско-дијететски режим, односно довести у идеалне границе све оно што се може измерити. Акценат је на мерењу притиска, самопровери, обраћању лекару и лабаротиријским налазима“, закључује др Балшић.
