Прве фронтална битка у окупираној Србији 1941. вођена је 13. октобра на Попини, на граници врњачке и трстеничке општине са намером да се заустави продор немачких јединица ка Ужичкој републици – првој ослобођеној територији у ондашњој Европи. На месту страдања 42 борца, припадника Трстеничког партизанског одреда и Драгосињачке чете Краљевачког одреда који су водили вишечасовну борбу против далеко надмоћнијег непријатеља, делова 171. Немачке дивизије, на четрдесету годишњицу битке подигнут је Монументални споменик познат као „Снајпер“.
Домаћин комеморативне свечаности у Спомен парку Попина овог 13. октобра била је Општина Трстеник, а програм су отворили ученици Основне музичке школе „Корнелије Станковић“ из Трстеника извођењем химне. Минутом ћутања одата је пошта палима, а венце положиле делегације општина Трстеник и Врњачка Бања, представници Општинске организације Савеза бораца Трстеника и СУБНОР-а Врњачка Бања, Војске Србије, Удружења ратних војних инвалида и породица палих бораца Врњачка Бања, као и делегација Основне школе „Попински борци“ која 13. октобар обележава као дан установе.
-Данашњим полагањем венаца одајемо почаст нашим прецима и њиховом херојском подвигу који је пре 81. годину уписан на странице историје. Неустрашиви ратници, сељаци, радници, студенти и ђаци пружили су жесток отпор далеко надмоћнијем непријатељу показујући како се бори за наше две светиње – мир и слободу. Ми смо данас овде да се поклонимо сенима наших предака и да покажемо да смо достојни потомци који памте и сећају се, али смо исто тако дужни да подижемо генерације које ће неговати културу сећања, рекла је Милена Турк, председница Општине Трстеник, уз напомену да су две општине, Трстеник и Врњачка Бања, покренуле иницијативу да заједнички на пригодан начин обележавају овај изузетно значајан датум.
Борци страдали на Попини у бици са знатно надмоћнијим непријатељем сахрањени су у заједничкој гробници у Алеји партизана Спомен парка у Краљеву, а сама битика представња увод у масовну одмазду над становништвом Краљева и околине у октобру 1941. Ипак, на споменику, последњем делу архитекте Богана Богдановића рођеног пре тачно сто година, уклесано је „Кад затреба – понови ме“.
