ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА ПОСВЕЋЕНА АКАДЕМИКУ ДРАГОСЛАВУ МИХАИЛОВИЋУ

Срећко Станојчић

ЧОВЕК ОД МРАМОРА У 92. ГОДИНИ

Изложба под називом „Човек од мрамора“ поводом 92. рођендана академика Драгослава Михаиловића, постављена у салону Народне библиотеке „Др Душан Радић“ још 14. новембра, званично је  отворена синоћ 17. новембра. Изложба „Човек од мрамора“, ауторки Мирјане Ђурашевић и Мирјане Миленковић, представља његово животно стваралаштво као највећег савременог српског писца данашњице, чији се радови проучавају на домаћим и страним универзитетима и институтима и део су обавезне лектире у школама. Он је успео оно што ретко коме полази за руком , да стекне поштовање стручне јавности и наклоност публике свих генерација.

Значај стваралаштва академика Драгослава Михаиловића најбоље илуструје књига немачког слависте и иностраног члана САНУ Роберта Ходела „Речи од мрамора: Драгослав Михаиловић – Живот и дело“. Преводио је дела Момчила Настасијевића, Драгослава Михаиловића и више савремених српских песника на немачки језик и објавио низ научних радова, монографија, приказа, антологија и компаратистичких прилога о српским (између осталих, о Андрићу и Селимовићу) и руским писцима. Од 1997. професор је на Институту за славистику Универзитета у Хамбургу.

Академик Драгослав Михаиловић је живео историју своје земље, исписивао је златне странице које су изашле ван граница земље и оживеле на позорницама, екранима и филмским платнима. Зато је свака његова година јубилеј за нашу књижевност. Драгослав Михаиловић је рођен 1930. године, његова биографија је опште позната чак и широј јавности, не само стручној, a током целог свог живота, чак до своје данашње 92. године, писање никада није доживљавао као лако, иако је то био његов избор, писао је, како сам каже споро и тешко. Пре неколико година, лично је правио биланс свог живота и утврдио да је 17 година гладовао, не рачунајући други светски рат, 3 пута боловао од туберколозе, објавио 22 књиге, 40 година био као дисидент под присмотром Државне безбедности и коначно закључио да је својим животом врло задовољан.

Пишући своја дела, Михаиловић се обраћао самом себи, а већ својом првом књигом „Фреде, лаку ноћ“ из 1967. године узбуркао је јавност и исте године награђен Октобарском наградом. А онда је објавио „Кад су цветале тикве“ и како је већ неко написао: „Све и да је написао само Тикве, а није, Драгослав Михаиловић је остао један од највећих српских писаца“.

Свој кратки роман „Кад су цветале тикве“ из 1968. године, инспирисао га је да напише драму, објављену у октобру 1969. године, која је пет пута играна у Југословенском дрмаском позоришту. Испоставило се да написана реч има исту тежину као она изговорена на сцени.

Михаиловић уводи у књижевност облик непосредног приповедања, где говор приповедача одступа од књижевног језика што се примећује и у његовом следећем роману „Петријин венац“ за који је био награђен Андрићевом наградом. Потом је уследио роман „Чизмаши“ из 1984 за који је добио НИН-ову награду, а већ следеће године роман је бионајчитанија књига у анкети Народне библиотеке Србије. Изложба ће бити постављена до 26. новембра.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on skype
Skype
Share on email
Email
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on skype
Share on email
ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ