Вељко Вукојичић, ученик четвртог разреда, и првак Јован Пантић похађају Основну школу „Вук Караџић“ Блажево, истурено одељење у Доњем Левићу, месту удаљеном 40 километара од Бруса. За четири године школивања, Вељко ниједном није био на екскурзији, а после Јована одељење ће, по свему судећи, бити затворено јер у селу са 51 становником већ седам година није рођено ниједно дете. Захваљујући предузимљивој Весни Панић, председници Месне заједнице Доње Левиће, и врњачкој локалној самоуправи, ови малишани су првог викенда у децембру уживали у Врњачкој Бањи.
Председница месне заједнице Доње Левиће на друштвеним мрежама прати активности председника Општине Врњачка Бања, Бобана Ђуровића. Објаве о гостовањима, активностима, програмима и акцијама које се организују, садржајима које Бања нуди, биле су покретач идеје да се обрати Бобану Ђуровићу са молбом да двојици дечака пружи могућност да, попут већине својих вршњака, увиде чари ђачке екскурзије, да изађу из свакодневнице малог места и упознају Врњачку Бању о којој толико тога слушају, а нису имали прилике да је лично посете.
– Била сам немало изненађена самом чињеницом да је неко одговорио на моје поруке упућене путем друштвених мрежа, а пресрећна када сам добила позитиван одговор. Радост у очима ове деце најречитије говори о величини овог геста и зато сам неизмерно захвална и Општини Врњачка Бања и председнику Ђуровићу“, са нескривеним усхићењем у гласу рекла нам је Весна Пантић.
Вељко и Јован стигли су у Врњачку Бању у пратњи учитељице Марије Ивезић, која свакодневно из Бруса путује у ово удаљено село.
– Још увек нисам размишљала о промени радног места. У овој школи сам пуних осам година, али сва је прилика да ће након Јовановог завршетка школовања, ова школа бити угашена, јер нема деце. Рад са децом је нешто што испуњава, оплемењује и та љубав и повратна информација која долази од њих је нешто што чини да и то путовање од Бруса, где живим, до школе и назад, буде у неком другом плану. Ситуација попут ове, када школа има мало ученика, даје прилику мени као учитељици да се више посветим сваком детету. Уједно, временом се ствара и блискост, тако да смо једни друге почели да доживљавамо као чланове породице“, речи су учитељице Марије.
Дечаци су током боравка, имали прилику да се упознају са Врњачком Бањом, а осим базена у Врњачким термама, Вељко наводи да му се посебно допао Храм Живоносног Источника Пресвете Богородице, као и поглед с видиковца на Црквеном брду. Поред времена проведеног на дечјем игралишту, мали Јован каже да су на њега најјачи утисак оставили величина и изглед панорамнског точка, те је изразио жељу да се ускоро врати у Врњачку Бању, како би се и провозао овим точком када почне са радом.
