Пoчетком јануара у врњачкој Библиотеци отворена је изложба цртежа и слика Бојане Гочанин, архитекте из Новог Села.
Бојана Гочанин одрасла је у Новом Селу. Гимназију завршила у Врњачкој Бањи а Архитектонски факултет у Београду. Љубав према ликовним уметностима развија од детињства. Однос према стварању неодвојив је од односа према животу и мењао се како се мењао и поглед на свет…
Изложени радови су настајали у последњих 5-6 година из потребе да се лепше и темељније оствари дијалог са околином. У том смислу цртежи су наративни док су слике – композицијe боја, преузетих директно из пејзажа, енеријера или огледала (аутопортрет) или екрана који до нас преноси слике са далеких места и предела.
У сликама и цртежима није нарочити значај придаван форми и техници већ се сирово и до краја необрађено приказује садржај доживљене целине. У том смислу радови се могу сматрати незавршеним и неконачним a посматрач позваним да учествује на начин на који то може и жели.
Марина Гочанин наставница ликовног у ОШ „Бане Миленковић“ Ново Село доживела је Бојанине цртеже као „животне а нестварне, као пут у поновљено детињство као повратак у оно што јесмо, у нашу суштину… као неки вртлог успомена.“
„Разноврсни мотиви сагледани кроз призму Бојане Гочанин превасходно почивају на њеном приступу стварима, догађајима, местима, људима који остављају снажан утисак на њену осетљиву природу. Искуства проткана лепотом Рогавчине, котрадикторности свакодневице Београда, контролисаном хаосу Њујорка, насмејаном јутру питомог Новог Села, али и чистотом зидног сликарства средњовековне српске уметности формирају потпуно нову синтезу запажања и бележи како јој природа налаже: широком, топлом душом уз прегршт критике. Не штеди друге, а још мање себе. Критикује директно из срца, разиграним колоритом који оставља пријатан заостали укус у чулима посматрача. Ако бисмо њену изложбу упоредили са путем, „Божићна изложба Бојане Гочанин“ била би пртина, а Бојана је твори храбрим корацима кроз неутабани снежни покривач који је свуда око нас.“ – Владимир Тони Мандић, Галерија ТРАГ Београд.
Лепосава Лела Стругаревић историчар уметности, рекла је: „Када је реч о опстајању људске врсте у све отуђенијем свету, Бојана нам кроз своје слике и цртеже ипак одлучно показује да је борац. Снагу свог ликовног израза исказује кроз калеидоскоп мотива узетих из природе, кроз сећања и Божје присуство у себи, где веселом игром боја изражава своју духовност. Нека нас ова Божићна изложба подсети на стварне, некомерцијализоване Божићне вредности.“
– Сликар се постаје гледањем, неко је рекао, тако ова дела представљају једноставна запажања без тежње да се учествује у академским круговима, да се прати мода или да се некоме допадне, исто тако жеља је била да се дело лиши било какве ароганције и могућности иритације или провокације посматрача. Дела су намењена најширој публици, апсолутно свима, и стручњацима и онима који то уопште нису и основна претпоставка је да их свако може разумети јер заправо нема никаквог скривеног значења ни емоције која тражи неко дубоко промишљање и одгонетање већ само отворене очи. Слике су настајале као насушна потреба и као такве биле би саме себи довољне да ипак нису материјалне и да не траже своје место у простору, тако су готово све изложене слике већ поклоњене људима који су на неки начин заслужни за њихово настајање, док су цртежи неки вид дневника и остају у мом власништву али доживљавају сталне интерпретације у различитим медијима да би искомуницирали са што више публике. Цртеже дигитално обрађујем и изнова цртам, штампам као постере, на мајицама и желим да заузимају што мање простора а да буду што уочљивији јер основна делатност архитекте јесте брига о простору у најширем смислу, рекла нам је Бојана Гочанин.