Музичики и павиљон код Извора „Топла вода“ у Централном бањском парку, као и онај на Видиковцу поред Амфитеатра „Данило Бата Стојковић“ , дечија игралишта у насељу Солидарност, Золоошком врту у Врњцима, на Ранчу „Дебељак“ и Кедар селу на Гочу, Ресторан „Брвнара“ у Краљеву и ресторан у Кедар селу – сви долазе из исте породице, из производног програма Предузећа „Јеладом“ Врњачка Бања. Предузеће постоји три деценије и бави се пројектовањем, производњом и монтажом дрвених кућа, дечијих игралишта на отвореном и парковских мобилијара, а пажњу на себе поново је скренуло током Новогодишњих празника јер су актери „Новогодишње бајке“, коју је Туристичка организација Врњачка Бања организовала на Тргу културе, били смештени у штандовима који су дело „Јеладом“-a .
„Јеладом“ данас поседује сертификате који ово предузеће смештају у сам врх, када је о домаћем тржишту реч, и отварају врата за улазак у Европску унију и даље на запад, могу се похвалити великим објектима, ресторанима, дрвеним кућама које су стигле до осам европских земаља, од Грчке и Италије, преко Француских Алпа до Шведске.
– Свака производна делатност у Србији захтева велико ангажовање и апсолутну посвећеност и тако је у свим браншама. Када сам 1991. решио да напустим „Прву петолетку“ и отворим приватну фирму за примарну обраду дрвета није било тешко опстати. Међутим, врло брзо је дошло време страшне инфлације која је бацила под ноге сваки добар резултат и сваку добру вољу код човека. Већ 1994. је све почело да добија неки смисао, а ја сам одлучио да направим благи заокрет у послу и да почнем да радим производе за грађевинарство (даске, греде, гарнишне од дрвета које су биле ултра популарне), да бих 2000. направио прву дрвену кућу. Било је потреса и на светском тржишту, 2008. се осетила криза на глобалном нивоу, а ми смо управо тада пуно уложили у промоцију фирме на грчком тржишту које је тада било изузетно популарно и где смо за кратко време урадили десетак кућа. Нажалост, врло брзо је дошло до рецесије и гашења овог тржишта, па смо се окренули западу. Француска је, рецимо, и даље врло популарна. Шведско тржиште је јако удаљено али је и даље без премца што се тиче перспективе јер су тамо све куће дрвене и посла је бесконачно много, почиње своју причу Ранисав Дмитровић, оснивач и директор овог врњачког предузећа и одмах наглашава да на европском тржишту влада изузетно интересовање за све производе од дрвета јер је ово природни материјал који ниједан други не може да превазиђе нити замени.
Реализација једног пројекта започиње тако што потенцијални купац достави неко идејно решење, евентуално пројекат, на који „Јеладом“ даје примедбе, односно сугестије, а иза тога почиње договор који стиже до најситнијих детаља које треба да поседује одређени производ. Фирма је породични бизнис, а поред брачног пара Дмитровић данас овде ради шест радника различитих квалификација, с тим што у изради једне дрвене куће има и доста подизвођача и то су обично занатлије – керамичари, водоинсталатери и електричари.
– Кренули смо са примарном прерадом дрвета и то је трајало добрих 8 година. Идеја за производњу дрвених кућа родила се почетком двехиљадитих сасвим случајно. Наиме, добили смо један мали пројекат од једне норвешке фирме са захтевом да израдимо дрвену кућу, односно брвнару. У међувремену се ишло корак по корак јер су ово компликоване производње које захтевају велика улагања. Кретали смо се полако да би остварили жељено – данас имамо сертификате који нам дају могућност да наше дрвене куће извозимо у било који део света. Код дрвених кућа у старту смо акценат ставили на квалитет јер су ти почеци били везани искључиво за извоз, а тражено је и стриктно поштовање рокова. Нешто касније смо почели да едукујемо и заинтересоване купце на нашем тржишту јер се о тим дрвеним кућама ништа није знало, заправо на Грађевинском и Архитектонском факултету се о томе ништа не учи ни дан данас. Овде, као и у сваком послу, интересовање доводи до сазнања. Прошао сам свуда, ишао на сајмове, у разне фабрике, гледао шта се ради и како се ради, много су ми помогли они који су већ били у послу, а то су све стране фирме јер на Балкану и дан данас не постоји друга фирма која има сертификат за израду дрвених кућа, објашњава творац предузећа које је из Србије извезло најсложенији дрвени производ икада.
Дрвене куће су најзаступљеније на северној земљиној полулопти (Канада, Финска, Шведска, Норвешка, Северна Русија) и рађене у од материјала који је изузетно приступачан у овим областима. Међутим, сада се све чешће срећу и у јужним крајевима јер се показало да пружају одличне услове и у овим климатским деловима. Једну дрвену кућу чини 95 процената дрво, остатак термо-изолациони материјали и стакло. Састав говори у прилог томе да су овакве куће пре свега здраве. Не постоји ни једна дрвена кућа на свету која има влагу и буђ, она “ради“ у корист вашег здравља. Штеди енергију и током грејне сезоне и у летњем периоду кад су високе температуре зато што је дрво одличан изолатор.
– Ми смо још увек пионири у производњи дрвених кућа на овим нашим просторима. Мислим првенствено на систем „block house“ који је тренутно најсавременији систем израде дрвених кућа у свету, а он омогућава брзу уградњу, изузетно чврсте објекте, сеизмичке куће јер су сва истраживања показала да 9 степени Рихтера не сме да их оштети. Оно што је занимљиво и атрактивно јесте да се ове куће могу да дислоцирају – размонтирају се и поново монтирају било када и било где, а то може да се понови безброј пута. Неке наше објекте ми сво већ дислоцирали – од викендица на Гочу које смо продали, до пословних простора које смо имали испред бивше фирме. Нисте везани за место, где ви ту и кућа, објашњава Ранисав систем куће за понети.
Дрвени објекти су подељени у три групе: у првој су пословне зграде (ресторани, офиси, економски објекти попут стаја), у другој су објекти за повремено становање (викендице) и у трећој куће за трајно становање. Што се последње категорије тиче, кућа за становање, оне су на нашем тржишту далеко јефтиније него што је то случај на западу. „Јеладом“ ни изблиза није постигао цену каква је формирана на европском тржишту и поред поскупљења материјала и радне снаге. Дрвену кућу за трајно становање и даље могу да понуде по цени од 500 до 550 евра по метру квадратном за систем „кључ у руке“ на српском тржишту.
– На западу су дрвене куће изузетно популарне и исто тако скупе. Ми смо 2019. године у октобру направили прву дрвену кућу за Шведску. Пословни партнер је дошао на договор и потписивање уговора, а када смо га одвели да види нашу породичну кућу питао је јесмо ли је платили милион евра или више, јер она код њих толико вреди. Кућу од 47 квадрата коју смо њима продали, поставили су на два ара плаца у тамошњем скијашком центру, прикључили на струју, воду и канализацију и продали након само две недеље за 168.000 евра. Радили смо кућу за Француску, која је монтирана у Алпима између Епинела и Колмара у тамошњем мањем скијашком центру Жермер и њена тржишна вредност је пола милиона евра. Овде код нас популарни су етно ресторани. Ми смо 2008. одрадили објекат за Ресторан „Грош“ у Лесковцу. 2011. један лесковчанин је прославу венчања са краљевчанком организовао управо у Грошу. Договор је био да живе у Краљеву, али и да када дођу до новца направе исти такав ресторан. То се догодило 2013. када су у Грдици отворили Ресторан „Брвнара“. Прошле године направили смо и ресторан за Кедар село на Гочу. Апсолутно су популарни и у крајњој линији захвални, јер уколико не иде посао објекат можете да демонтирате и проследите на другу локацију. Од једног великог ресторана, такође, можете направити и два мала јер је ово систем налик лего коцкама, каже једини сертификовани произвођач дрвених кућа у Србији.
Управо су Дмитровићи најпозванији да кажу како је живети у брвнари јер чине то из прве руке.
– Конкретно, кућа у којој ми живимо је врло специфична јер нисмо посегли за класичним системима за грејање – немамо котао, немамо радијаторе, чак ни димњак. Нашу кућу греје и хлади инвертер клима и на основу шестогодишњег искуства могу рећи да не постоји ништа што може да уштеди енергију више од дрвене куће и инвертер климе јер и даље пролазимо са изузетно ниским рачунима на годишњем нивоу. Примера ради струја за грејање за децембар за нашу кућу од 230 квадрата (четири спаваће собе, два купатила, дневни боравак, кухиња и трпезарија, ходник) је 6.000 динара, на годишњем нивоу трошимо јако мало енергије за грејање и хлађење, па нам рачун за дванаест месеци не прелази 50.000 динара. Ми смо се трудили да нашу кућу одрадимо најбоље могуће на основу искуства стеченог градњом мноштво кућа које се налазе свуда и трудили смо се да смањимо улагања у старту (соларни панели, топлотне пумпе, котларнице и котлови) и то се апсолутно исплатило. У наше грејање и хлађење уложили смо 1400 евра, а толико кошта само један добар димњак, уводи нас домаћин у тајну свог породичног дома.
Раниславу се у послу 2006. (и животу) прикључила Данка, дипломирани инжењер прераде дрвета, данас технички директор предузећа, која истиче да је нарочито поносна на чињеницу да је производни програм проширен на дечија игралишта, да су опремили много јавних површина и вртића, а само прошле године два су извежена у Швајцарску.
– Дуги низ година било је око 30 произвођача који су реквизите за дечија игралишта производили и монтирали широм Србије али мимо стандарда Европске уније, па је било и неких тежих повреда деце. Због тога је Министарство привреде донело одлуку да се то законски уреди, након чега је почео је и да се осипа број произвођача. Ми смо препознали озбиљност тог посла јер нам је безбедност деце апсолутно на првом месту, на време смо предузели све кораке да добијемо потребне сертификате да наше справе за дечија игралишта подведемо под стандард Н1176 и сада немамо никаквих проблема што се тиче производње, монтаже и коришћења наших игралишта, проводи нас директор кроз овај део пословања.
Сировине које „Јеладом“ користи су претежно домаћег порекла јер наше поднебље (Тара, Голија, Копаоник) располаже довољним количинама дрвета одличног квалитета. Увозе се претежно материјали за дечија игралишта као што су смоле за полиестер и неки полупроизводи. Што се капацитета производње тиче, за сада послују оптимално, а уколико се укаже потреба – постоје могућности за проширење. Када је о наследницима реч, Дмитровићи се надају да ће неко од њих једног дана преузети посао. Најстарији Димитрије је свестран и мултиталентован, а близанци Ђурђа и Дамјан још мали, али управо у њима виде капацитет за наставак породичног посла.
– Куцните у дрво, живите здраво – дрво је и даље материјал без премца. Животни век дрвених кућа се драстично повећао захваљујући развоју хемије и препарата за заштиту дрвета, тако да куће које се сада ураде без проблема могу да трају петсто година Ми смо пионири у овом послу који ће тек да заживи јер се очекује експанзија лаке и брзе градње која ће бити све популарнија, а дрвене куће ће бити без премца што се тиче здравог живота јер природни материјали никада неће бити превазиђени. Дакле, будућност је у овом послу и ко се одлучи да настави овај посао имаће апсолутно отворен пут за добру зараду и напредовање, закључују Дмитровићи.
