Резидбу шљиве треба вршити када прође опасност од јачих мразева – у фебруару или марту. Најпре се одстрањују гране које згушњавају круну, као и оне које се укрштају или расту усправно. Поломљене и осушене гране се уклањају до основе. Након тога, скраћују се скелетне гране и преводе на бочне слабије развијене, у мери да обезбеде оптималну осветљеност унутрашњих делова круне и добро “гарнирање“ родним гранчицама. Основно правило при скраћивању скелета је да вршне скелетне гране буду краће од средњих, а ове од доњих и да се увек скраћују на неку слабије развијену грану оријентисану у поље. У случају да је нека скелетна грана јаче развијена неопходно је да се више скрати. Прекобројне родне гранчице, и то оне слабије развијене, тање и изрођене се уклањају до основе, или се скраћују изнад неке једногодишње гранчице. Једногодишњи неродни леторасти, ако су прегусти, проређују се и уклањају до основе и по правилу се никада не скраћују. Изданке избиле из подлоге треба обавезно уклањати до основе. Веће ране настале орезивањем треба загладити оштрим ножем кресачем, дезинфиковати 5% раствором плавог камена или 1%-им беномилом и премазати калем-воском.
Пожегача, као најдоминантнија сорта шљиве, орезује се благо уз проређивање грана и родних гранчица. Јача резидба изазива слабу родност и појаву многих водопија и неродних прираста.
Пожегача образује затворени тип круне услед усправног раста скелетних грана. Kод нерезаних стабала, услед оваквог начина вегетативног раста, род се премешта на периферију и такве гране се савијају под теретом рода, а на прегибима избијају водопије. Поред тога, савијене гране засењују унутрашњи део круне тако да долази до слабог образовања родних пупољака, па и до сасушивања родних гранчица у унутрашњости круне. Kод ове наше најпознатије сорте најквалитетније родне гранчице су мајске китице и цветне гранчице које се завршавају трнастим израштајем и налазе се на двогодишњој грани. Kод овe сорте је, такође, неопходно сваке године остављати и једногодишње гране, дужине 30–40 cm, како би се на њима у току године образовале кратке родне гране. На остављеним леторастима се у току године образују родне гранчице и по који летораст на њиховом врху. Овакве родне гране се у наредној години скраћују тако да се изнад задње остављене родне гране остави и један летораст. Задатак резидбе код ове сорте јесте просветљавање свих делова круне и спречавање премештања родног дрвета на периферију грана. То се постиже сталним скраћивањем скелетних и полускелетних грана на једну бочну грану и летораст, уз обавезну изолацију врхова тј. проређивање летораста при врху грана. Обрастајуће и изрођене гранчице у унутрашњости круне се сасвим избацују или скраћују. На нижим гранама у круни се избацују све гране које иду са горње или доње стране грана.
Стенли рађа на кратким родним гранчицама и копљастим израштајима образованим на двогодишњем и старијем дрвету. С обзиром на то, резидба поменуте сорте мора бити редовна и интензивна (ригорознија).
Чачанска лепотица, као типична стона сорта, род доноси дуж целе скелетне гране. Њена резидба се своди на стално обнављање родног дрвета и одбацивање вишка родних гранчица које су се формирале на периферији круне, како не би дошло до преобилне родности.
Сорте шљиве чачанска рана, чачанска лепотица, чачанска најбоља и чачански шећер орезују се на сличан начин као стенли, с тим што је неопходно обавити прекраћивање дугих и мешовитих родних гранчица за 1/4 -1/3 своје дужине. Јелица и ваљевка се орезују слично пожегачи.
Чачанска родна захтева веома оштру резидбу (јака резидба-уклањање 1/3 скелетних и родних грана, уклањање 3-5 полускелетних грана и проређивање или уклањање 1/4 скелетних и родних грана, уклањање 1-3 полускелетних грана и проређивање).
Џанарика и црвена ранка род доносе на свим врстама родних грана, орезују се умерено до оштрије.
Сем резидбе на зрело, шљива одлично реагује на зелену резидбу. Зелену резидбу је потребно обавити током јуна. Резидбом се условљавају већи приноси и бољи квалитет плода у наредној години.
Пољопривредна саветодавна и стручна служба Краљево ДОО Краљево
Мирјана Остојић, саветодавац за воћарство
