Поезија представља дубоки израз људског ума и универзалну уметност. Потврђује нашу људскост откривајући да људи, свуда у свету, имају иста питања и слична осећања. Поезија нам шаље сигнале како да одгонетнемо свет, потврђује идентитет друштва. Будећи нове асоцијације, она шири оквире уобичајених ствари, догађаја и мисли. Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу је 1999. године у Паризу, 21. март прогласила Светским даном поезије. Промоција читања и писања, објављивања и проучавања поезије у језичким заједницама широм света јесу начини да се обележи овај дан, а све с намером да се ода признање националним, регионалним и интернационалним поетским покретима. Иако је поезија у Србији данас један од најаутентичнијих уметничких израза уопште, она је истовремено на маргинама јавног интересовања.
Светски дан поезије обележила је НБ „Др Душан Радић“. Песничко вече посвећено поезији Живорада Недељковића, публика је топло прихватила. Како дишу и живе Недељковићеви стихови уз помоћ модератора, Срђана Чеперковића појашњавао је аутор лично, у свом маниру: ненаметљиво, топло, блиско, скромно, тихо, а ипак громогласно. Била је привилегија чути Недељковића како казује своје песме из књиге Дете: Пешак, Нешто највеће, Преполовљено биће, Чопори, Чељуст крокодила, Вотка, Стихија, Буђаво платно, Под Шарловом капом, Акценат, Пролетерска, Магацин, Ништа страшно…
– Поезију и поетски дар морамо да чувамо. Ако изгубимо то, више нећемо да будемо људи. А Живорад тај пламен чува и хвала му на томе, рекао је Дејан Лучић, директор Библиотеке.
– Поезија наговештава могућности нашег језика који је у свакодневици сведен на релативно мали број речи. Поезија показује како се у комплексу дешавања и у интеракцији између речи може добити нешто ново, другачији смисао, казао је Недељковић.
Живорад Недељковић рођен је 5. децембра 1959. године у Краљеву. Након гимназије завршене у Врњачкој Бањи, студирао је право у Крагујевцу. Од 2002. године ради као уредник у издавачкој делатности Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ у Краљеву. Члан је СКД од његовог оснивања. Члан је Управног одбора Српског књижевног друштва.
Срђан Чеперковић представио је стваралачки опус Живорада Недељковића, али и бројне награде и признања. Као његов велики познавалац и поштовалац поставио му је интересантна питања о стваралаштву, инспирацијама, осећањима и на тај начин пружио прилику присутнима да дођу до аутентичних сазнања о нашем уметнику.
Иза Живорада Недељковића је богат опус књига песма међу којима су: Погрешна прогноза, Мајка, Тутин и још педесет песама, Језик увелико, Тачни стихови, Сушти послови, Негде близу, Други неко, Овај свет, Неумерени рад година, Талас, Дете, Најлепше вештине, Отети предео…
Недељковић је добитник готово свих награда за поезију у Србији: „Златна струна“, „Млади Дис“, Змајева награда, „Бранко Миљковић“, „Ђура Јакшић“, „Меша Селимовић“, „Јефимијин вез“, „Васко Попа“, „Драинац“, Дисова награда, „Грачаничка повеља“, „Жичка хрисовуља“, „Десанка Максимовић“… Свако признање примао је, како каже, са неком неверицом и бивао пријатно изненађен.
