На Факултету за хотелијерство и туризам у Врњачкој Бањи 18. априла одржана је промоција књиге са пратећом изложбом под називом „Генерал Душан Додић – јунак Великог рата“, која ће трајати до 22. маја. Идеја да се реализује изложба о генералу Додићу родила се 2014. године, поводом једног века од почетка Првог светског рата. Кроз пројекат „Век Великог рата 1918-2018.“, који су заједно реализовали Завичајни музеј Јагодина и Музејска збирка Народног универзитета Трстеник, ова идеја је реализована 2018. године. Пројекат је финансиран од стране тадашњег Министарства културе и информисања, а део средстава за реализацију пројекта обезбедио је и Народни универзитет Трстеник.
Пројекат „Век Великог рата 1918-2018.“, је предвиђао и штампање публикације Душан Додић, Ратни дневник 1918-1919. Јагодина – Трстеник 2018, којом је за штампу предвиђен ратни дневник који се чува у збирци Завичајног музеја Јагодина. Носиоци реализације пројекта, укључујући и изложбу, били су историчарка Јелена Вукчевић, кустос Музејске збирке Народног универзитета Трстеник и Душко Грбовић, историчар, музејски саветник из Завичајног музеја Јагодина. О књизи су поред поменутих говорили и Нинослав Станојловић, рецензент и проф. др Вељко Милутиновић, потомак генерала Душана Додића.
Захвалност Факултету за хотелијерство и туризам на прилици да се студентима представи прича о човеку који је учинио велики напор да ослободи Србију у Првом светском рату, упутила је Јелена Вукчевић, кустос Музејске збирке Народног универзитета Трстеник.
– У оквиру овог пројекта изнедрили смо изложбу и књигу и већ неколико година широм Србије путујемо и промовишемо личност овог великог генерала који ће најпре публици бити познат по чувеној фотографији на којој се српска коњица развија у пробој Солунског фронта, и где је први коњаник управо генерал Душан Додић. Операције приликом пробоја Солунског фронта он је описао у Ратном дневнику који чини и окосницу овог пројекта. Он је помало и трагична личност, а чини ми се и да је неправедно скрајнут са историјске маргине. Уверена сам да ћемо причом о генералу који је победио у рату, али је изгубио у миру јер је свој живот завршио у Немачкој, далеко од матичне земље, пренети снажну поруку млађим генерацијама о томе како се чува, брани и воли држава, рекла је историчарка Јелена Вукчевић.
Аутор изложбе, историчар и музејски саветник Завичајног музеја из Јагодине, Душко Грбовић, пренео је да Јагодину и Трстеник спаја то што је генерал Душан Додић рођен у месту Милутовац које данас припада Општини Трстеник, а Јагодину је успео да ослободи у Првом светском рату. Додао је и да основ за поставку изложбе чини грађа из фондова Завичајног музеја Јагодина у оквиру које се налази Ратни дневник генерала Додића, многе повеље о његовом одликовању, као и доста предмета које су чланови његове породице поклонили музеју. Та сарадња између музеја и потомака генерала Додића, на коју су веома поносни датира од почетка седамдесетих година прошлог века.
Изложба је имала своју премијеру у Завичајном музеју у Јагодини, септембра 2018. године, а затим је у октобру исте године презентована у Трстенику. До данас изложба је гостовала у установама у Ћуприји, Старом Селу (код Велике Плане), Прокупљу, Алексинцу, Вршцу. Промоција књиге, је поред поменутих места где је била изложба, одржана и у Новом Саду и Нишу. Замисао је била да изложба гостује у местима које је Душан Додић ослободио након пробоја Солунског фронта, или за које је везан својим образовањем. У јануару ове године, изложба је представљена у Крагујевцу, где је Душан Додић завршио Гимназију.
Декан Факултета за хотелијерство и туризам, Драго Цвијановић, истакао је да факултет као образовно-васпитна институција придаје велику важност култури и историји нашег народа, и да је веома важно да студенти знају ко су нам преци, и на који начин се дошло до слободе коју данас имамо, уз напомену да ће се наставити сарадња факултета са музејима и организовањем изложби оваквог типа како би се приближило познавање наше прошлости.
Ректор Универзитета у Крагујевцу, Ненад Филиповић, изјавио је да је јако је битно да славимо овакве људе који су у периоду када је јако било тешко српском народу и целој држави, успели да извојевају војничке победе и да остану у сећању млађим генерацијама. Такође, пренео је да изложбе оваквог типа доприносе рејтингу факултета, студентима који желе да студирају ову област као и свима онима који се налазе у Врњачкој Бањи.
Потомак генерала Душана Додића, проф. др Вељко Милутиновић, истакао је да му је веома драго што се доста младих интересује да сазна и чује о оваквом човеку, зато што је младост наша будућност, а родољубље треба чувати и неговати.
– Предак нам је оставио у аманет да морамо да пратимо његов пут родољубља, али тај родољубиви пут у суштини је много боље пратити и исказивати га квалитетним образовањем него квалитетном сабљом и погибијом. Био је велики јунак, једини код Срба који је добио највеће признање које енглеска круна даје страним официрима, као и сва највећа одликовања других савезничких држава, али је био и трагична личност. И поред исказаног родољубља, након што је заробљен у Априлском рату, тадашња власт (1945) му није дала да се врати у Југославију са образложењем да је он народни непријатељ, због тога што су се плашили да такви људи, генерали који су имали у народу респект могу довести до пуча и њихове смене. И тако је у том изгнанству преминуо од туге 1955. у азилу који је савезничка енглеска војска формирала за заробљене војнике и генерале. Логор Оснабрик у којем је он био заточен налазио се у делу Немачке који је касније припојен под контролу Енглеза, рекао је потомак генерала Додића, проф. др Вељко Милутиновић.
Рецензент Нинослав Станојловић, рекао је да Велики рат сигурно представља један од најзначајнијих догађаја у српској историји и да постоје бројни дневници и белешке који на својеврстан начин сведоче о тим дешавањима и где се налазе драгоцени подаци о рату и дешавању око рата.
– Ова врста извора носи печат преживљеног индивидуалног и аутентичног доживљаја и често оживљава ону сувопарну фактографску историју која проистиче из историјске грађе. Мој утисак као рецензента је да су приређивачи овог знаменитог и значајног историјског извора успешно одолели изазову који им је наметнуо рукопис ратног дневника и својим текстовима приређивачи су осветлили све аспекте живота и рада Душана Додића. Дошли смо до успешног и оригиналног историографског омнибуса, вредне допуне дневника који је вођен од 1918-1919. године, и који је дат и у препису и фототипски. Ратни дневник је писан фактографски, описује догађаје на основу тренутног дешавања, односно поједине догађаје бележи непосредно по завршетку истог. То значи да је аутентичност и истинитост највећа вредност овог дневника. Методолошки спада у службене дневнике, сви официри српске војске морали су да пишу ратне дневнике што се касније обједињавало у пуковским дневницима, који су сачувани у војној архиви. И читалац и стручњак и лаик могу имати пуно поверења у податке које дневник износи. Ова књига даје снажну, искрену, упечатљиву слику о ратној судбини једног српског официра, пре, за време и после трагичног сукоба. Књига подстиче на размишљање, отвара могућност за сложеније виђење Великог рата и пружа прилику читаоцу да се повеже са главним јунаком како би могао да испрати његов животопис, рекао је Нинослав Станојловић.
Биографија генерала Душана Додића
Душан Додић је рођен фебруара 1883. године у селу Милутовац, које је тада припадало Јагодинском округу, а данас општини Трстеник. Основну школу је похађао у родном селу са одличним успехом. Гимназију је похађао у Крушевцу и Крагујевцу. Завршио је 6 разреда гиманзије. Матурирао је 1900. године у гимназији у Крагујевцу. Као и многи младићи тада, након завршеног 6. разреда гимназије уписао је Нижу школу Војне академије коју је похађао у периоду 1900-1903. године. Био је припадник 33. класе те образовне установе. Завршио ју је као 51. у рангу од 182 питомца ове класе. Војна служба му је трајала од 17. (30) августа 1903. до 1. новембра 1939. године. Напредовао је од чина потпоручника (1903) до чина бригадног генерала (1929). До 1914. године налазио се на служби у 2. коњичком пуку у Краљеву. Учествовао је у Балканским и Првом светском рату у којима се истицао својом храброшћу и предузимљивошћу. Посебно се истакао приликом пробоја Солунског фронта 1918. године. Том приликом је прошао и ослободио низ места: Кавадарце, Штип, Кочане, Царево село (Делчево), Врање, Ниш, Алексинац, Варварин, Јагодину, Багрдан, Лапово, Велику Плану, Смедерево, Белу Цркву, Вршац, Темишвар. Тим поводом је командант Коњичке дивизије у наредби за 31. децембар 1918. (13. јануар 1919.) у Темишвару, за све јединице Коњичке дивизије посебно истакао рад мајора Додића.
Након окончања рата службовао је у низу места Краљевине СХС/Југославије (Смедеревска Паланка, Београд, Вировитица, Скопље, Суботица, Љубљана). Пензионисан је 1. новембра 1939. године. За своје јунаштво, храброст и примеран рад у служби одликован је у периоду 1903-1936. године са 15 домаћих и 5 страних одликовања. Међу њима се посебно истиче страно одликовање Most Distinguished Order of the British Empire, dedicated to St. Michael and St. George. У питању је највише одликовање које енглеска круна додељује страним официрима. Реактивиран је пред Априлски рат 1941. године у којем је заробљен. Заробљеничке дане (1941-1945) провео је у Немачкој. Након окончања рата није се вратио у земљу. Упокојио се фебруара 1955. године у дворцу близу Оснабрика где и данас почивају његови посмртни остаци.
Душан Додић се два пута женио. Имао је троје деце. Син Владислав је био официр и погинуо је у Другом светском рату. Ратољуб, други син, био је признати финансијски стручњак у социјалистичкој Југославији. Ћерка Симонида му је подарила јединог унука, Вељка Милутиновића. Велики део грађе која се односи на Душана Додића и друге чланове породице, Завичајном музеју поклонили су Ратољуб и Симонида Додић. Велики део предмета који се односи на остале чланове породице сакупио је и чува проф. др Вељко Милутиновић.
Генерал Душан Додић је својим јуначким делима током Великог рата уткао себе трајно, потомцима у аманет, у историјско наслеђе српског народа. Овај јунак који је победио у рату, а био поражен у миру, је својим делима и начином живота постао светао пример српске прошлости подсећајући да је пут слободе често трновит и мукотрпан и да до циља стижу само храбри.
