У врњачкој Библиотеци 3. априла промовисана је књига Драгише Обрадовића „Сјај, одсјаји, сенке или о култури простора“. О књизи су говорили др Бојан Јовановић, антрополог, научни саветник и мр Ана Гвозденовић, књижевни критичар и уредник издавачке делатности „Повеља“. Књижевни клуб Краљево наградио је овај рукопис 2017. године.
Текстови су настајали дуги низ година и проистекли су из искуства аутора у истраживању феномена простора као облика природне или изграђене људске средине. Истраживање облика у уметности вајарства проширило се и на културу облика у ширем смислу, а дотицало се архитектуре, урбанизма и дизајна.
Др Бојан Јовановић за Драгишине текстове рекао је да представљају „духовни светионик“ веома актуелне теме – културе простора, када је реч о интелектуалном промишљању.
– Драгиша је редак пример интелектуалца у нашој средини, зато што уме да промишља и даље од своје струке. Проблем културе простора је оно што је неуралгична тачка нашег културног постојања, на неки начин је то потиснуто. Без обзира на критичност и компетентност оних који одлучују о уређивању друштвеног простора, стање је парадоксално: уместо принципијелности струке преовладава прагматичност политике, рекао је поред осталог др Јовановић.
– Сам наслов књиге указује на три њена важна аспекта. У уводним есејима Драгиша говори о примерима успешне синтезе. Он изражава важан културолошки став и каже да „градови који држе до културе простора се не одричу ниједног слоја своје градитељске баштине“.
Из сваке странице, готово из сваког реда овог рукописа избија потреба аутора да у први план стави човека и оно што доприноси уважавању његових потреба и развоју његових способности. Зато нас Обрадовић и подсећа на старе Грке који су планирали и градили за потребе човека користећи мере и омере људскога тела са идејом да се човек осећа угодно. Есеји нису везани само за визуелне уметности. То су промишљања о човеку уопште, о хуманистичким вредностима и цивилизацијском току, рекла је мр Гвозденовић.
– Култура нема границе. Није омеђена. Радећи на овим текстовима ја сам имао пре свега естетику и облик, јер шта је друго простор него облик, а оно што се ствара, такође је облик. Ако неко ствара нешто у простору, он мора да има концепт, мора да има филозофију, став о том простору. Готово сваки град нестаје, губи концепт. Градитељи не поштују наслеђе, не поштују традицију и цивилизацијски код. Имао сам у виду како настаје визуелни склоп. Неретко или скоро увек, тај се склоп ремети, поготово задњих тридесетак година. Писао сам о тим проблемима, углавном ослањајући се на естетику, на културу простора, каже Драгиша Обрадовић.
