Књига „Брак, деца, породица: много питања и понеки одговор“ Влајка Пановића, специјалисте медицинске психологије, представљена је публици 25. јула у Салону Библиотеке. Књига је конципирана у форми питања и одговора који покривају неке од најинтригантнијих тема које интересују родитеље, али и питања која се специфично тичу мушко-женских односа. Аутор позива све да децу уче доброти, лепоти, веровањима и нашим обичајима, јер је то једини пут којим се деца могу усмерити ка правим вредностима нашег друштва, које су нажалост данас готово заборављене.
Дејан Лучић, директор Библиотеке представио је аутора бројној публици коју је привукла промоција књиге посвећене суштински битној теми за опстанак човечанства.
Књига је сажетак четрдесетогодишњег практичног искуства аутора, које је потпомогнуто теоријским сазнањима психологије, педагогије, филозофије, религије, социологије, психијатрије и других сродних научних дисциплина. Написана је са жељом да другима помогне да разумеју бивствовање човека и његовог односа према себи и другима у реалном свету који обилује контрадикторностима, изврнутим системима вредности при чему се не ретко форсирају ствари супротне здравом разуму.
Живимо у времену кризе породице која трпи велике и брзе промене, на које често не могу да се прилагоде пре свега родитељи у међусобном односу, али и у односу према деци. Многи родитељи су збуњени, деца све више нестрпљива и агресивна. Недостаје разговор да би разумели једни друге и да би деца могла да прихвате васпитне поруке родитеља. Сведоци смо честе немоћи родитеља у пласирању васпитних захтева. Они то у почетку не признају већ истрајавају у својим захтевима кроз упорно понављање, вику, галаму, условљавање, уцену или батине. Деца их игноришу или се отворено супротстављају и у том истрајавању попуштају у школи, што онда родитеље доводи у ситуацију да се међусобно расправљају и признају своју немоћ. То их најчешће натера да потраже помоћ. Неки родитељи иду линијом мањег отпора те презаштићују децу коју гаје као принчеве или принцезе. Таква деца се касније не сналазе у друштву које се убрзано мења и намеће различите системе вредности, васпитне стилове или генерални поглед на свет који се у многоме разликује од родитељских. Деца остају збуњена, уплашена или се линијом мањег отпора приклањају оним вредностима које имају призвук необавезности, лаког живота и перманентне забаве. Родитељи се, поредећи децу, и несвесно сврставају на страну послушног, што критиковано дете доживљава као још већи губитак и не ретко развија бес према родитељима а према брату/сестри развија мржњу која понекада остаје читав живот.
Има ли разлике у избору супружника некада и сада? Колико је заљубљеност добар разлог за улазак у брак? Многи схвате да су направили погрешан избор тек када су већ у браку и имају децу. Шта радити у том случају? Зашто се данас млади све ређе и све касније одлучују за брак? Како превазићи кризу када до ње већ дође? Зашто супружници не би требало да се свађају пред децом? Шта је највећа мудрост родитељства? Шта значи постављање граница деци? – само су нека питања на која Влајко Пановић даје одговоре.
Књига нема претензије да даје апсолутне одговоре на постављана питања већ нуди неке путеве ка њиховом решавању. Према речима аутора, узор му је била књига Иве Андрића „Знакови поред пута“. „Ја не оптужујем. Ја констатујем.“ – каже Пановић.
Пановић је нагласио да су бескрајне слободе велики проблем савременог човека, да нема довољно чојства, да у данашњим браковима недостаје љубав, да царује себичност, нема довољно радости… Указао је да је за брак важнија хармонија него правда. Родитељима је саветовао да дају све од себе како би њихова деца развила своје потенцијале до нивоа радости. Родитељске поруке морају увек да буду јасне!
Присутни су имали привилегију да Пановићу поставе конкретна питања. Добили су драгоцене одговоре који су им помогли у решавању недоумица.
