СВЕЧАНО ОТВОРЕНА “КУЋА СТРИПА И ФАНЗИНА“ У ВРЊАЧКОЈ БИБЛИОТЕЦИ

Аутор:Даниел Цоковић

На спрату Народне библиотеке „Др Душан Радић“, 14. августа свечано је отворена „Кућа стрипа и фанзина“, чиме је ова установа наставила да обогаћује и шири своју понуду на задовољство својих корисника.

Приликом отварања говорили су Ђорђе Милосављевић, познати филмски и стрип сценариста, Иван Велисављевић, испред Дома Културе „Студентски град“, Мирослав Сташић, који ће водити овај сегмент библиотеке, као и Срђан Савић, познати филмски радник и критичар, и један од оснивача Међународног фестивала стрипа „Нифест“.

Модератор на отварању „Куће стрипа и фанзина“, био је Мирослав Сташић, који је истакао да смо сведоци да се стрип уметност вратила на велика врата међу најширом читалачком публиком, да врњачка библиотека последњих десет година веома настоји да развија стрип фонд, као и да је ово почетак једног систематичког набављања и прикупљања стрип издања.

Ђорђе Милосављевић, један од најбитнијих сценариста домаћег стрипа, и професор драматургије стрипа на Факултету драмских уметности, рекао је да један овакав тренутак најбоље показује како се перцепција стрипа у српској култури драматично променила, у односу на рецимо 1972. годину када су се у Крагујевцу стрипови спаљивали на гомили. Тај занимљив описан је у стрипу „Закон против шунда“.

– Ово је другачије време, другачији догађај, и мишљења сам да је стрип оно што треба да спасе културу. Стрип дефинитивно јесте облик „Девете уметности“ који би требао да нам понуди наду, да некако задржи везу са оним што је класична култура, и у том смислу овакво одељење може да постане најзначајније одељење сваке библиотеке у Србији, додао је Милосављевић.

Формирање фонда фанзина је пионирски подухват Народне библиотеке „Др Душан Радић“ и Дома културе „Студентски град“ из Београда. Идеја је да се на једном месту формира архива фанзинашких и малотиражних издања и да она након дигитализације буду доступна широј јавности. Током осамдесетих и деведесетих година прошлог века продукција фанзина је била врло богата, они се данас тешко набављају, али су врло драгоцен извор информација и података, а често и једини сведоци многих догађаја и појава. Њиховим систематичним прикупљањем и дигитализацијом, постаће опште доступни.

Иван Велисављевић, уредник Архива алтернативног филма Дома културе „Студентски град“, истакао је да иако је алтернативна култура дала значајна дела, дуго је однос према њој био маргинализован, као и да се српски алтерантиввни филм  на међународној сцени установио као нешто најзначајније у кинематографији што је стварано код нас.

– Алтернативна култура сада добија свој природни архивски наставак у оквиру „Куће стрипа и фанзина“. Неки од првих фанзина настали су у Руми, радио их је Раде Милинковић, под називом „Аутопсија“ и „Индиго“. Други пионир „фазинаштва“ код нас је Саша Ракезић, чувени стрип цртач из Панчева чији су фанзини били „Кретен“ и „Квазимодо. Осамдесетих, а нарочито деведесетих,  та продукција је букнула. Атипично за њих је да су увек садржали стрипове, њихов дизајн је захвалан за проучавање, а оно по чему су нарочито значајни је да је у њима садржана историја српске провинције на најблесавији начин. Од свакодневнице градова, до концерата и културних дешавања, политичких проблема, нигде боље грађе за историју деведесетих не можете нађи него у фанзинима, рекао је Иван Велисављевић.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on skype
Skype
Share on email
Email
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on skype
Share on email
ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ