Изложба „Симбол(и) града: ремек-дела српског модернизма у служби репрезентације локалне заједнице“, аутора др Стевана Мартиновића, отворена је 1. септембра у галерији Замка културе.
Народни музеј из Смедеревске Паланке, у сарадњи са Културним центром Врњачка Бања, приредио је репрезентативну поставку која садржи колекцију слика готово свих најзначајнијих представника српског модернизма прве половине 20. века, попут Саве Шумановића, Паје Јовановића, Мила Милуновића, Марка Мурата, Леона Коена, Петра Лубарде, Милана Коњевића, Бете Вукановић, Наталије Цветковић и других.
Заокружена у многим сегментима, ова збирка у свом пресеку показује јасну линију развитка различитих модернизама у Србији с краја 19. и почетком 20. века, почев од реализма, импресионизма, симболизма, кубизма, академизма, па све до експресионизма и раних наговештаја надреализма.
Посебан акцент био је на појавним и оним мање уочљивим облицима њене репрезентативности. Феномени локалног музеја, који је сакупљањем ремек-дела формирао збирку националног карактера и града што је свој статус остваривао и поменутом колекцијом, окосница су изложбе.
– Више пута је с поносом истицано како је ликовна збирка Народног музеја у Смедеревској Паланци одиграла једну од кључних улога у формирању идентитета читаве локалне заједнице, као и то да је настала искључиво куповином, као и спорадичним, већим, или мањим, поклонима-легатима. При оснивању музеја у Паланци (1966) постојала је јасна жеља локалног руководства, да, охрабрени индустријским и политичким напредовањем у Југославији, осигурају културни идентитет који ће направити искорак од пуког локалног саморазумевања. Жеља да се једна мала средина покаже супротном од онога за шта је веже њен пејоративни назив, провејавала је свим структурама заједнице, која је, штавише, обезбедила новац за куповину друштвеног статуса. Он је, макар у самим почецима, између 1968-1970. године, стваран кроз формирање ликовне збирке, односно „галерију слика“.
Гостовање у Замку културе у Врњачкој Бањи, двадесет четири године од последњег појављивања и презентовања наше збирке овом значајном месту у Србији, прилог је свеопштој репрезентативности коју ова изложба и збирка собом носе, каже др Стеван Мартиновић.
Проф. др Драган Булатовић надахнуто је говорио, на основу доживљаја који је имао гледајући изложбу у Замку.
– Ствараоци збирке у Смедеревској Паланци, колико се може, у потаји, праве једну веома солидну колекцију која говори о тој средини ништа више него што она стварно јесте била. Породица Новаковић, једна од колекционара, оживела је тај европски дух који је кокетирао мало са традицијом, мало са модерношћу. Седели су у удобним бидермајер столицама, не у модерном намештају, али су сакупљали, подржавали те своје пријатеље, младе сликаре који су сликали мало другачије. Е, то мало другачије није недостајало ни Врњачкој Бањи. Замислите само господу Белимарковић који су овде живели, шта су они имали по зидовима. Можете да претпоставите да је ту било највише оних стабилних грађанских портрета на којима је било све јасно док се није појавила фотографија. Онда су људи били принуђени да убацују нешто модерно и то је једна линија развоја, рекао је проф. др Драган Булатовић, историчар уметности и музејски саветник, приликом отварања изложбе.
– Овом изложбом смо остварили чврст контакт за даљу сарадњу са институцијом која има изузетно богат ликовни фонд. Њихова колекција слика прве половине 20. века броји 189 дела различитих аутора. Један део те колекције је и гостовао у Замку пре више од 20 година. Ове године њихови симболи, како их аутор у својој изложби назива, оплеменили су наш симбол, симбол Врњачке Бање, Замак Белимарковић. Изложба ће бити доступна посетиоцима до краја септембра и уз њу ћемо имати и едукативне програме, за које ћемо благовремено обавестити јавност, изјавила је Марија Аћимовић, организатор изложбе.
Посетиоци су са великим интересовањем погледали експонате, а читав уметнички доживљај заокружен је наступом Аните Трнавац и Милице Арсенијевић, флаутисткиња и пијанисте Младена Тодоровића који су изводили камерна дела с почетка 20. века.
