У Библиотеци „Др Душан Радић“ 23. новембра одржана је промоција књиге „Игра птица“ наше суграђанке Катарине Обрадовић. Модератор ове промоције била је Мирјана Ђурашевић која је кроз разговор и питања приближила књигу и писца публици. Катарина је примила награду на овогодишњем, 66. Сајму књига у Београду. Издавачка кућа „Клет“ већ седам година заредом организује и успешно реализује конкурс ,,Читалачки маратон“, покренут са циљем да се деци старијег основношколског узраста понуде рукописи који су им тематски блиски, како би развијали и неговали љубав према књизи и читању.

Ове године стручни жири чинили су Петар Арбутина, књижевни критичар, Драгана Ћећез Иљукић, професор српског језика и књижевности и др Ирена Плаовић, асистент на Филолошком факултету, од стотину пристиглих романа жири је одабрао девет који су ушли у ужи избор, а затим је главни жири, сачињен од 150 наставника српског језика и књижевности изабрао пет најбољих. Све ово говори колико постигнуће је заправо Катарина остварила као и чињеница да је тираж ове књиге 10000.

Ово је роман који говори о књигама и љубави према читању, а кроз причу, уз помоћ цитата, питалица, загонетки и одгонетања истих, нас воде Мартин и Алиса главни јунаци ове књиге.

– Ја пишем како дишем, радим то од како знам за себе тако да сам се увек надала да ћу успети са тиме. Бити први за мене првенствено је био велики шок и изненађење, велика срећа. Потпуно сам била несвесна шта се догађа, али сам се некако дозвала себи и када сам видела физичку верзију своје књиге по први пут одштампану тада сам схватила, истина је, није ме нико преварио. Што се тиче моје књиге која улази у школе то ми се чини као један круг, зато што сам ја у школи доста читала и била члан те читалачке значке својевремено која је била нешто као данашњи читалачки клубови за децу где смо ми бирали нека дела у школској библиотеци, цртали, писали анализе и саставе на те теме и на крају године добијали посебну диплому и Вукову читалачку значку за то. То је цео један круг који ми је изузетно драг, зато што данас учествујем у њему као аутор, а не као читалац. Трудићу се са децом из наше школе да водим разговоре, да им посветим време и пажњу, да развијам креативност што више могу. Бићу им на дохват руке ако хоће нешто да ме питају, то ми је сада циљ. Што се тиче саме књиге ја сам увек пискарала нешто по свескама, ништа превише озбиљно. Чини ми се да је мој први почетак био нека песмица, а написала сам је без икаквог разлога, ето дошло ми је. Сећам се да сам дала мами да прочита, била сам основна школа, песмица је била о бескућнику који је на улици док су сви унутра, он је на киши и нема где да спава… Моја мама је заплакала док је читала ту песму зато што није могла да верује да у тим годинама имам свест о људској патњи у тој мери и ту је негде нешто кренуло и као што сам већ напоменула учествовала сам у тим читалачким клубовима где ми је доста допринело и увек сам писала лепо. Увек су ме наставници српског језика питали да ли хоћеш да прочиташ свој писмени задатак у другим одељењима за пример. Нисам никада нешто посебно сматрала да морам тиме да се бавим то је једноставно дошло некако природно. Ово није мој први написани роман, први написани роман је за нешто старију публику, а није за читаоце од једанаест до четрнаест, дакле није одређен узраст. Могу да читају и старији и млађи читаоци то је жанр који је мало специфичан, нисам објавила ту књигу, била је финалиста конкурса „Твоја реч“ пре четири године и била је објављена на букмејтовој онлајн платформи до фебруара ове године, али нисам успела ништа више са њом да урадим. Она је из делова где је други део већ при крају, биће их и више тако да ко зна шта ће са тиме бити, биће нешто у будућности надам се.

Игра птица није настала са неким посебним циљем, није настала конкретно сада за овај читалачки маратон већ је пре три, четири године био конкурс за неафирмисане младе ауторе где сам ја видела да конкурс траје још нека два, три дана , а ја нисам имала буквално ништа у рукама, само идеју неку у глави почетну и онда сам писала три дана без престанка и нисам стала уопште, написала сам „Игру птица“ и закаснила пола дана да одем на конкурс. Књига је стајала и чекала свој тренутак и ево дошао је њен тренутак и пет минута славе рекла је Обрадовић.