Вече посвећено бас гитари, осмишљено као рођендански поклон за Мирољуба Ђорђевића. претворило се у ин мемориам и вече сећања јер је чувени врњачки музичар и тон мајстор, басиста, свима познат као Ђока Доктор, заувек напустио животну позорницу и врњачку музичку сцену 28.11.2023. О Ђоки Доктору и бас гитари говорили су у Библиотеци 16. јануара колеге –басисти Мирослав Сташић, Милан Сташић, Александар Милутиновић, Александар Пајић, Стефан Томић и Војислав Лаковић.
– Позвали смо све врњачке басисте, али су неки били спречени да дођу. Идеја је да причамо о нашем драгом Ђолетуи бас гитари коју је он свирао базично целог животa, а која је наш омиљени инструмент, као и да се сетимо свих оних лепих времена и драгих момената који смо сви заједно доживели са њим.
Ми смо Ђоку Доктора упознали као млади момци који су мислили да нешто знају. Заправо, нисмо знали ништа и Ђоле је тада показао пуно стрпљења и добре воље према нама и временом је тај неки професионални однос прешао у дружење и пројатељство. Он је био један врло захвалан сарадник, озбиљан и посвећен професионалац и његов одлазак је губитак који ћемо тек видети у будућности, рекао је Мирослав Сташић, модератор програма, на почетку вечери које је отворила свирка шесторице басиста.
О улози баса у популарној музици и Ђолету, кога је већина упознала оног тренутка када и инструмент, први је говорио Милан Сташић.
– Ђока је увек имао најбољу опрему. Имао је чувени Трејс Елиот, први који је дошао у Врњачку Бању и по томе је био чувен. Сећам се и гитаре Арија. Био је “градска фаца” и сви смо га волели. Са њим смо могли да причамо о свему и штагод да нам је требало могли смо без устезања од њега да затражимо. Имали смо и наш “кризни штаб” који је сваког јутра заседао уз кафицу, да претресемо актуелне приче, пребира по успоменама Стале Бас који на питање “Који музичар је имао највише утицаја на тебе”, одговара са “Па – Ђока”.
Уврежено мишљење да се басисти лепо слажу и квалитетно друже потврдили су још једном сви присутни у Библиотеци, током вечери без туробних тонова, вечери испуњене осмехом и финим сећањима.
– Памтимо га ведрог и доброг, спремног да сваком помогне. Сви знамо да је чувени Ђокин одговор, када неком зафали опрема, а он није код куће, био да је гаража отворена и бирај шта ти треба па врати ујутру, подсетио је присутне Александар Пајић.
Свака изјава бива зачињена коментарима, одобравањем и опаскама из публике где седе Ђокини пријатељи, сарадници, колеге. Између осталих и доктор Преле Џамић, Мића Предолац, Олгица Спиридонов.
– Много успомена веже ме за Ђоку и радо их се сећам јер смо делили и добро и лоше. Када је кренуло по злу, много пута сам га водио и на терапије, али сам сарађивао са њим од своје двадесете године и по питању свирки и по питању озвучења, и за набавку музичке опреме и ефеката за бас гитару, навео је Војислав Лаковић, бас гитариста који своју гитару свира на пет жица уз образложење да се на тај начин добија много дубљи тон, односно додатна нота коју гитаристи морају да “спуштају”, те да при том шири врат гитаре даје “густоћу” тона који је постојанији.
Ђока Доктор је рођен 28. децембра 1952. и био је један од првих рок музичара у Врњачкој Бањи. Као средњошколац био је активан са трстеничком групом “Хал”, да би почетком седамдесетих упловио у професионалне музичке воде као признат и цењен бас гитариста. Средином деведесетих Ђока почиње да се бави озвучењем концерата, манифестација, догађаја који ће у наредне три деценије бити незамисливи без њега. Како је сам говорио – посрећило му се да љубав и хоби претвори у професију.
