Изложба „Љубим руке“, ауторке Јелене Вукчевић, музејске збирке Народног универзитета из Трстеника, отворена је 1.марта у врњачком Замку културе као осмомартовски поклон свим дамама. Изложени су оригинални предмети, фотографије и документи који прате развој моде у временском опсегу од сто година, почев од седамдесетих година XIX века.

– Ово је носталгично путовање кроз отворена врата ормара наших суграђанки које љубоморно чувају најексклузивније комаде гардеробе и асесоара својих мајки, бака, тетака, али и  своје личне из времена када су биле девојке. Најстарији експонат датира из 1870, а стали смо код 1970. да бисмо направили временски отклон од пола века од наших дана. Идеја изложбе је да прикаже развој моде, односно српског грађанског костима који се формира у другој половини XIX века након ослобођења Србије од Турака, када се напуштају оријентални утицаји и настаје аутентични српски костим, па све до времена када се са ручно израђиваних предмета прелази на конфекцијску израду, уводи нас у причу Јелена Вукчевић.

Изложени су одевни комади који су већ давно заборављени, а архаична су и сама њихова имена – либаде, бареша, тепелук, као и један женски фес. Ауторка са поносом истиче и вредне комаде накита.

– Руска емигранткиња Евгенија, која је избегла је из Царске Русије као противница бољшевичког режима, живела је и радила у Трстенику пре сто година као прва овдашња зубарка. Породични накит који јој је припао наследством, поклонила је блиској пријатељици, а она касније нама. Ти драгоцени комади накита илуструју овај временски период, објашњава ауторка даље.

Изложене су и ручно рађене ципеле од коже из 1956,  торбице, шеширићи и игле за шешире, а посебну пажњу привлачи кутак који приказује интиму жене – умиваоник, огледало и пешкир, као и најинтимнији делови гардеробе (свилене чарапе, комбинезон, свилени веш из тридесетих година XX века).

– Све је бело, прозрачно и чедно, скривена интима, која је опет незаобилазна као део свакодневне рутине, са нескривеним поносом указује на детаље Јелена, али и наглашава да се Замак културе у Врњачкој Бањи показао као невероватно инспиративан, а домаћини изузетно сарадљиви па додаје: -Где боље поставити изложбу о грађанској моди него у аутентичном простору из тог времена.

За потребе реализације изложбе, врата својих домова и ормара отвориле су Лепосава Петковић, Верица Јовановић и Зорица Вујанић. Окарактерисане као несебичне сараднице Народног универзитета из Трстеника које редовно позајмљују, а неретко и поклањају предмете из личних колекција за изложбе и сличне пригоде, и овај пут су биле дарежљиве. Зорица је из ормара који обилује свечаним хаљинама шивеним ручно по мери од материјала који су стизали специјално из Париза, за ову прилику издвојила ону ношену на дочеку Нове 1976. у новоотвореном Хотелу „Рубин“ у Крушевцу, која је и даље актуелна и носива.  Лепосава се, пак, одлучила за хаљину са матурске вечери која евоцира све драге успомене врњачког гимназијалца који је матурирао 1969. године – скромна, аутентична, јединствена као и генерација која је била сложна и успешна. Такође, Лепосава Петковић живи у породичном дому који памти пет генерација и као такав обилује предметима са богатом историјом,  интересантним за излагање и музејске приче.

– Модна индустрија је један од највећих загађивача данашњице, зато је наша жеља била да овом изложбом пошаљемо поруку да вреди још једном  се вратити старим ормарима, гардероби наших мама и бака. Приказали смо одевне предмете старе и више од једног века, ручно рађене, по мери, или модерним језиком речено – персонализоване, а они и даље имају употребну вредност.  Ово је, дакле, апел, да се не поводимо за модном индустријом, већ да останемо аутентични и верни себи. Ми немамо друго време сем овог сада, зато хајде да учинимо да ово сада буде наше златно време, закључује  Јелена Вукчевић.

Велико интересовање и добра енергија обележили су отварање изложбе, а томе је допринело и Културно-уметничко друштво „Запис“ из Трстеника чији су чланови у репликама градских костима изводили игре са српског краљевског двора.