Изложба „Врњачки ликовни  круг 2024“ која је окупила је 18 уметника који живе, раде и стварају на територији Врњачке Бање са циљем промоције и афирмације уметности, отворена је у Замку културе 9. маја. Сама изложба посвећена је Недељку Неђи Гоги, сликару и вајару, који је од 1999. био учесник „Врњачког ликовног круга“, а који је преминуо 2023. и чију смрт, на жалост, ни једна институција није испратила.

Маја Пољак Петровић, Никола Пантовић, Бојана Гочанин, Ађелија Бранковић, Радомир Ђурић, Милан Тодоровић, Никола Тошић, Младен Лазаревић, Владимир Иванчевић, Ивица Илић, Тома Томић, Катарина Кљајић, Биљана Марковић Крагуљац, Жикица Дачковић, Слободан Маринковић, Александар Милутиновић, Бранко Милановић и Предраг Чомагић одазвали су се позиву врњачког Културног центра и представили скликама, скулптурама, фотографијама и цртежима, а њиховим радовима придружено је и дело које се налази у депоу Замка културе, „Балетанке окачене о клин“ Недељка Гоге.

Познатим врњачким уметницима, придружили су се ове године и они који су дошли да живе и раде у Врњачкој Бањи и околини. Изложбу је отворила Марија Аћимовић, управница Замка културе.

– Ми смо се некако сви уклопили и постали једна целина коју називају кругом, а ја малом породицом. Ја сам њен најмлађи и помало специфичан члан јер сам се представила једном конзерваторском копијом која је из моје уже струке. Има овде довољно сликара да представе нешто своје оригинално, а ја ћу нешто што је вековима чувано као традиционална вештина, рекла нам је Анђелија Бранковић.

Тома Томић каже да је остао веран свом раду у изради дела од метала, дрвета и камена и да се представио са скулптуром „Јарац“.

– Поново смо овде заједно сви и видим да је атмосфера сада потпуно другачија у односу на оно пре пет година. Ваљда су се људи зажелели оваквог представљања и дружења и баш ми је драго због тога, каже Томић.

Александар Милутиновић тренутно се бави фрескописањем Храма Живоносни Источник, па се овај пут уместо скулптуром, која је захтевнија и изискује више времена, представио фотографијом, односно црно-белим портретима.

– Стално налазим надахнуће у маргини друштва где живот пише неке тешке шриче. Волим неко дистопијско расположење, па на тај начин тражим и мотиве за портрете и за фотографију уопште, али и за неке друге дисциплине, објашњава Милутиновић и користи прилику да похвали окупљене уметнике и изложена дела.

Изложбу која је дошла након петогодишње паузе, можете посетити до 5. јуна.